Marketing
Subota
12:00
Subota je.Tra-la-la-la-la.Nema škole. Baš se sad spremam pa idem prošetati sa Sarah i nekom njenom prijateljicom. 12Kaže da se zove Rogue,ili nešto u tom stilu.Ide s njom na francuski. Možda i Jade prevali kilometražu od svoje kuće do parka. Izgleda da mu se stanje s nogom popravlja..
14:00
U parku smo. Sarah,Rogue i ja,mislim. Rogue je zapravo jako simpatična. Učila nas je psovke na francuskom. «Merde!»(=sranje) ponovila sam i osjetila ruke na ramenima. Jade. I Michael.
«Dupli merde.» rekla sam kad sam uočila Michaela.
«Mmmmm,» rekla je Rogue gledajući Michaela i mrmljala nešto na francuskom. Ja sam je pogledala kratkim i jasnim pogledom. Sarah joj je uputila neke riječi,također na francuskom. Zbilja mi nije bilo teško pogoditi što joj je rekla jer me Rogue u sljedećem trenutku pomno promatrala. Djelovala je malo zbunjeno.Naposljetku je odustala:
«Escuses-moi,mislim da moram ići. Sarah,vidimo se. I ne zaboravi mi donijeti onaj poster. Au revoir!» rekla je i vedro odskakutala od naše klupice. Jade je očito pokušavao nešto šapnuti Sarah,ali mu nije išlo jer ga je Sarah samo tupo gledala. Stvarno joj nedostaje taktičnosti. Malo sam gledala njih,nastojeći ne gledati Michaela. Nije uspjelo jer mi se on obratio:
« Nadam se da smo danas bolje volje?» i lagano me rukom lupio po ramenu.
Nažalost,baš u tom trenutku sam se premještala na rub klupe pa sam pala i zabila nos u tratinu. Michael je munjevito skočio i podigao me u zrak.
«Oprosti,stvarno nisam htio…»
Znam da nije.Ali ja ovako i onako nisam stabilna. Točnije,kao list na povjetarcu sam.
«Ma, never mind.»
Zatim smo igrali na karte. Sarah i Jade,naravno,gospoda nerazdvojni su bili u paru.Pogodite tko je onda mene dopao.
17:00
Sarah i ja se teglimo doma.
« Znaš, Michael i ti niste često zajedno,ali kad jeste ti imaš jedan tako,pa….izazivajući izraz lica. Mislim možda se ne družite stalno,ali kada jeste,svakako to iskoristite.»
No comment. Šutim k'o zalivena jer mi je stvarno dosta zabluda.
Isti dan, isto vrijeme
Brazil
«Laura,mogla bi se stvarno malo odlijepiti od knjige i prošetati,vrijeme je predivno.» čuje se glas kroz malenu kućicu pored obale.
Petnaestogodišnjakinja se prene iz sna. Popravi svoju tamnosmeđu kovrčavu kosu i ogleda se oko sebe. Opet je zaspala čitajući. Škola koju je pohađala bila joj je prelagana pa se osjećala besposleno. Ona je uživala čitajući debele knjige o povijesti i običajima. Bila je daleko najbolja učenica u svojoj školi. I zato se veselila međunarodnom natjecanju iz znanja na koje će ići u London,kao predstavnica svoje škole.
Izašla je ispred kuće. Njena majka je sadila cvijeće,a otac je bio na poslu. Zavalila se u ležaljku od trske i promatrala more. Zrak je mirisao na kokos,sol i mango. Ovdje se osjećala tako strano. Bila je veoma blijeda,za razliku od svojih roditelja i kolega u školi.
«Jim,Jim!,» vikala je njena majka na mačka koji je čeprkao po vrtu, «ne,ostavi to. Opet nešto mutiš.Pravi mali mutnjak,to si ti zar ne?»
Laura trezne glavom prema vrtu.Pred očima joj bljesne jedna riječ. –Mutnjakuša-. I baš kad je osjetila da je nadomak velike istine,na trenutak joj se riječ učinila savršeno poznatom, misao je iščezla. Ona nervozno počne grickati donju usnu.
Opet u Londonu
01:00
Pijem vodu u kuhinji. Opet sam imala nekakvu noćnu moru.Zapravo,nije uopće bilo strašno,ali me veoma rastužilo i osjetila sam neki gubitak. Sjedila sam na velikim stubama i razgovarala sa nekom curom. Ona je imala smeđe oči,pjegice na nosu i puno tamnosmeđe kose. Plakala je i pričala mi nešto. Nisam čula ni zvuka,samo sam mogla vidjeti kako bolno rasteže usne.Izgledala mi je tako stvarno.
Tako da je ovaj san bio kao nekakav deja-vu, ili nešto već viđeno.
PROČITAJTE
P.S. sada imam još četiri dana do kraja škole.nadamse da ćeteme kužit oko posteva jer sada imam svu tu zbrku sa upisom u srednju.ne znam kada ću točno objavit novi post,ne zbog toga što mi ga je tlaka pisati,nego zbog ograničenja interneta....pa nadam se da ćete me kužit u vezi s tim....
Post je objavljen 15.06.2007. u 08:20 sati.