Marketing
Massachusetts, 3. dan - povratak doma
Dakle, treci dan. Spakovali mi svoje krpice, izmrljavili se nekako, sili, vezali se, upalili masinicu navodilicu, i IDEMOOO!!! Gledam ja kartu, vidim Hyannis, tu smo, pa nesto-nesto, pa Providence. Aha, dobro. I picimo mi, picimo, ja opet slikajem naokolo, evo most dolazi, evo ga iznad nas, zabavljam se ja, njih dvi iza ka i uvik po putu, malo pivaju, malo zjakaju, malo se svadjaju i cupaju, malo cerekaju, malo gledaju filmic, malo vicu ja sam glaaaadnaaa ili meni se pisaaaa, pa onda stanes negdi, i posli pauze opet sve iz pocetka.
Ah, evo i Providence. Slikajem ja, slikajem u letu, da vidimo kako Providence izgleda, kad izasli mi iz Providence, picimo dalje, kad posli opet neko misto. Sta je sad, gledam kartu, kad ono ja malo pozurila, ono nije bija Providence, sad je Providence. Aj da uslikamo kako izgleda Providence. I tako mi izasli iz Providence, picimo dalje, kad nakon nekog vrimena eto opet civilizacije, opet sam bila pozurila, aj evo sad je najzad Providence. Opet sve po redu, slikajem ja, treci put izasli iz Providence, idemo dalje, vozimo se, tra-la-la, lip je dan, bas lipa voznja ko u kocijici, nikome se ne pisa, niko nije gladan, nema nervoznih, Vanja skuvana, krepana, kad – evo table Providence! E tu sam se vec naljutila. Na Peru. Sta mi uporno cili zivot daje gledat u kartu, a zna dobro s kim ima posla! To njega valjda zabavlja, sta li? I tako, nakon nekoliko falsih Provideceova i jednog finalnog, pravog Providencea, pocelo oko nas naglo sve zelenit, kuzim ja da smo u Konektikatu. A je mi taj Konektikat lip, osta mi je u lipo gustom, sumovitom sjecanju jos od lani.
Nesto krulji, sta je to, to smo mi ogladnili, koja je ura, vidi taman ruckovita, mi ka Vili iz Modesti Blejz po drobu znamo koja je ura. Aj Pero nagazi malo, triba pozurit do one nase lipe pice u Nianticu. Uto se nasa slonica siti pa nam na uvo zavristi od uzbudjenja “Tata moras stic na vrime, u dva sata ce bit parada!” Gulp? Dokapalo starcima (to meni i Peri) da je neko nekad spominja neku paradu... sta to bjese.... odakle ti to? A, je, pa konobarica nam je to spominjala.... A sta je bila rekla? A, u dvi ure? Danas? Tamo? Kako znas? Bidna Anja s nama! Elem tu smo je mi sumnjicavo gledali, ali kako je glad naglo pritisla isto smo pozurili. I taman stigli prije dvice.
Ulazimo u gradic, kad neka cudna atmosfera. Masu ulica zatvoreno, masu svita, auta, zastavica, pomalo smo stigli do picerije, kad tamo tek dozivljaja, ljudi side svi naredani uz rub ceste u stolicama na rasklapanje, nesto cekaju, mirna cesta, nigdi auta, sunce sija, vojnici neki na travici vjezbaju svecano pozdravljanje, tetkica-vojnikica u svecanoj biloj odori s ulastenom trubicom, barjak se vijori, a sve se desava odma kraj nase picerije, bravo nasa slonice, da tebe nije mi pojma ne bi imali sta propustamo. I pocela parada, a taman kad sidis na stekatu lipo imas pogled ka iz galerije. Konobarice nigdi, stekat i nije u jedacoj funkciji dok parada ne zavrsi. Zaboravili mi na glad, iskezili se ka dicica i u cudu gledamo sta nas je strefilo. A ono nikad kraja, samo naviru i naviru, prvo u lipim auticima, onda puvaci s trubicama, frulasice s frulicama, bubnjari i bubnjarice bubnjaju po svojim teretima, pa dicica iz nekog vrtica, pa dica iz nekog atletik kluba, pa ovi, pa oni, pa skoti s gajdama, pa svasta nesto, nikad kraja. E, a za kraj su poceli navirat raznolika ulastena vatrogasna vozila i “hitre” pomoci sta bi Anja rekla, a sve polagano, svecano, jedan iza drugog, bas lip prizor sve skupa. Negdi na pola cilog paradiranja su poceli paradiraoci gadjat rulju tj. nas bombonima, na sta lokalni dignu jedan bombon sta je pa isprid njih i bace ga nazad na prvobitne gadjaoce. To je neki obicaj valjda, niko se previse ne uzrujava. Samo moje djete se raspametilo pa se razbacalo po ciloj duzini ceste skupljat s poda pobacane bombone i nosit ih u majci Vanji da ih ubaci u torbicu, pa nazad u lov, triba cilu ulicu ocistit. Sva sretna, ko da nikad bombon nije vidila. Evo nam je jos pun plasticni crni vjesticji kazan u kojem inace uvik stoje bomboni kad ih ima, a bilo ih je taman jos malo po dnu kazana sta je ostalo od kad nas je oni uskrsnji zeko obilato podarija (kako zeko uvik donosi bombone koje Pero najvise voli?).
Tako je zavrsila parada, Anja ocistila ulicu od bombona, i mi najzad sili pojist picu. Posli otisli odma iza picerije u samoposlugu kupit koju vocku, kad ono lipa samoposluga, sve puno cvica na ulazu, ja uvatila slikavat. Usli unutra, ala lipih paprika, ja opet slikajem, a Anja i Pero me napali da nisam normalna, sta slikajem po samoposluzi. A maloprije sam slikavala lipa stabla isprid samoposluga pa se nisu puno bunili. Zasto se ne smi slikavat U samoposluzi a smi se ISPRID samoposluge?
Aj dobro, tu smo malo troslili pare na jedace gluposti i nazad u autic. Po putu lipe sume, ja slikajem iz auta, pa jos par pisanja, jedno na lipoj livadici, jedno di su u daljini trcala neka dica i tata gori-doli, i to sam uslikala, bas je bilo super. Dica po putu malo i ubila oko posli rucka, pa jeli vocke, stajali tako malo protegnit noge kad god bi sokovi iz picerije proradili i predvecer taman stigli doma. Super ura, nije ni prerano ni prekasno, i taman srela onog susida sta nas je ispratija kad smo se ukrcavali za krenit. Kaze basta je ok, on je brinija, prekrasno je, taman su ruze procvitale. Opet unosi stvari, krs po kuci ka i uvik kad dodjemo s puta. Potusirali dicu, najili ih i potrpali u krevete. Onda sam ja prva sila za kompjutor jer nisam mogla docekat sutra da ne pogledam slije. A bilo ih je 700 i nesto. Pero je sizija, nikako doc na red procitat slobodnu. Posli sam ga pustila i isla slagat krpice. Ovo u pranje, ovo u pranje, ovo u pranje. A onda sam isla brijat noge, sutra imam skolu (triba ih vodit-dovodit u skolu-iz skole). I eto kraja putesestvija, bas je bilo lipo. Zaspala sam ka beba, onako lipo okupana i s celavim nogama. Sanjala sam neki cudi film kako stalno ponovo idem u Providence, a nikako stic.
Sad se bas mislim kako je ovo treci dan kad smo 4 dana smlatili? A u biti petak je bija nulti dan kad se krenilo, vikend smo tamo, ponediljak nazad. Ali sta ima veze, treci ili cetvrti, bas je bilo lipo sve skupa.
Post je objavljen 13.06.2007. u 14:31 sati.