Marketing
Korčula
Očekivana loša vijest je stigla, pa smo završili na Korčuli. I kad nešto dođe do kraja, počne se raspetljavati sve što je što je bilo prikriveno, skriveno, zataškano i sl tako da je bilo raznih šokova 
, scena 
, očekivanih i neočekivanih situacija. 
U muževoj familiji je inače svakakvo stanje , a sad je kulminiralo tako da je nastao dar-mar pola sata nakon što smo sišli sa trajekta. Maske su pale, prostora za glumatanje više nema, svak na svoju stranu, pa smo se nas dvoje distancirali, pojavili na sprovodu (koji je bio čista lakrdija) i otišli svojim putem.
Odsjeli u hotelu iako nas je kod rođaka sa svekrvine strane čekala soba al kao što je mužić objasnio, nas dvoje smo jednostavno željni malo mira. Stalno nam je promenada kroz kuću, ovdje je nastala tarapana, puna glava svega, trebalo nam je biti u miru, tišini i sami sa sobom.
Svekrva nije išla jer su se oni rastali prije 45 godina, moji nisu išli jer je tata tek izašao iz bolnice, a Vito nije išao jer ga nismo htjeli maltretirati sa dugim putom nakon što je nekoliko dana imao temperaturu.
To je bilo prvi put da je proveo noć bez nas tj 4 noći. Trebalo je i više al' mama je stalno bila u nekakvoj panici jer je dobio osip, pa su završili na zaraznoj, a dr rekao da je to posljedica temperature, a onda je za dva dana bila u panici jer je dobio proljev (pa koje ga dijete ne dobije), a između osipa i proljeva je ona skoro zapalila kuću 
što smo saznali tek sinoć kad smo se vratili. Pa smo shvatili da ga može čuvati samo pod nadzorom tj kad je i netko od nas u Zagrebu. 
Ja sam skoro rasplakala kad sam čula prve večeri da nas Vito traži po stanu, da stalno gleda od kud ćemo doći 
, šmmmmrc, al onda sam se skulirala jer sam morala biti podrška mužiću.
A mi smo nakon odrađenih obaveza malo i opustili 
, kupali se (mislim da je to najranije što sam se okupala), izgorili na suncu iako se nismo sunčali ali nas je vjetar prevario, na plažama predivno, jako malo ljudi, tek tu i tamo koji turist i domaći sa djecom.
Najeli smo se fine ribe i ostalih morskih delicija. Na plaži Bilin žal u Lumabardi ima jedan restoran, onako pravi ribarski, ništa pretenciozno, a papica mmmm 
. Pa čaša vina 
, pa pogled na pučinu, stvarno trenuci za uroniti u ništa, samo gledati i biti, bez ikakvih misli.
I zbog takvih se trenutaka danas ne osjećam umorno iako smo jučer na putu bili skoro cijeli dan. A i na povratku u Zg je muževa rođaka koja je išla s nama postala baka šesti put. Najstariji sin je dobio prvo dijete 
.
Ritam Života, Smrt i Rođenje.
Post je objavljen 12.06.2007. u 12:51 sati.