Dugo sam plakala nad jednom slikom.
Dugo sam čeznula za jednim likom.
Tiho te zvala u crnoj noći
iako sam znala da nećeš doći.
Tužna srca a vesala lica
krila san tugu od prijateljica.
Teško je teško ljubav kriti,
u duši plakati ,
a nasmijana biti....
Osobe koje me znaju u živo znat će o čemu govorim.
Nije lako zaboraviti vrime s nekom osobom- naše zajedničke snove i želje-još i danas njegova je slika na mom stolu i uvik se pitan kako bi bilo da smo skupa.
Jednostavno nemam više razumjevanja za njega niti snage da se borim. Izgubili smo smisao i naše snove ali ipak je ovako bolje.
Želim ići dalje al uspomena neće da stane.molin te Bože da ga zaboravin i nevidin više.
volin te ivane i uvik ću te voliti -ali mladost ti necu pod noge podložiti
oprosti –znan da san te povridila ali ipak mislin da je prekid rješenje-
ja još imam vrimena u životu a ti imaš 26 god i tebi vrime leti.
želin ti svu sriću ovog svita-i znaj da san za tebe uvik tu
Post je objavljen 12.06.2007. u 11:41 sati.