što je to.....ljubav nije, prekratko se znamo.....
onaj mali o kojem sam pisala....iz maksimira.....
onaj sa rupicama....a je smišan.....
mogu mu se nasmijati.....
mogu se osjećati zadovoljna sama sobom,
što nisam mogla kod nijednog dečka,
uslijedi tišina i onda ti kaže da si lijepa,
koja cura nebi mislila isto šta i ja,
predobar je.......
uglavnom, dopisivali smo se ovaj vikend.....
nekako sam ga nagovorila da se nađemo,
na moje veselje nije bilo teško.....
a kakva sam ja, bojim se razočaranja.....
bilo me je strah da me ne odjebe jer me svaki put
netko sa osmjehom...odje......
uglavnom jučer smo senašli, malo je kasnio....al OK!
bio je kod kuće pa smo pričali o svemu i svačemu,
(trebali smo se naći u 8, ali je pitao jel može u 9),
tako da su me neke cure zafrkavale dea me vodi u mrak,
i eto mi smo završili u mraku, ali ja sam ko kakvo dijete,
sve mi je bilo smišno, kako bi on rekao.....
ali nije ko neki dečki da pokušavaju nešto na silu, za neke sam
mu stvari rekla NE i nije ih pokušavao, ali nikada se nisam osjećala
tako sretna.....
samo me strah da to nebi trajalo
PREKRATKO.......
moje me prijateljice inače izvlače iz depre, a mislim da ću biti
hiperaktivna, jadne one......al stvarno......kad sam tužna onda
samo plačem i tučem sve oko sebe....a kad sam sretna.....a neznam, onda ih grlim i ljubim ciiiijeeeeeliiii dan, mislim da bi me mogle odvesti na jednu terapiju injekcijom za smirenje....
ooo joooj.....
Post je objavljen 12.06.2007. u 09:55 sati.