Teško mi je objasniti vam kako se osjećam... možda sam hrabra, možda jadna... Ne znam. Slušam svoj razum. I on mi govori da ne odustajem tako lako. Kažete da on ne bi odustao od mene da me voli... Kako da ja onda napravim to isto? Bila sam vani u srijedu, četvrtak, petak i subotu... I upucavali su mi se svakakvi dečki, i koliko god mi to imponira, ja i dalje želim njega nazad. Kako da vam objasnim da su te tri i pol godine najljepše godine u mom životu... Gledajući globalno, zanemarujući sitne svađe, nikad nisam bila sretnija. Kako da to pustim zbog gluposti??
Čekat ću petak. To je jedino što mogu. Vjerujte mi, ako ja čujem iz njegovih usta da je gotovo, ostat će na tome. Ali godine veze ne mogu završiti putem telefona. A ja mislim da zato on odugovlači naš susret... jer ne može to izgovoriti... No, do petka ću se pripremiti na sve opcije. Teško mi je, ali pokušat ću biti snažna.
Inače, večeras sam saznala nešto što me izbacilo iz takta... Nazvala me cura dečkovog best frenda... Rekao mu je da smo prekinuli. Ne da smo u svađi. Nego da smo prekinuli. Moram priznati da me to šokiralo. I sad sam lagano spremna na najgore u petak. Iako se nadam najboljem. No, obećajem vam, obećajem sebi, što god bude, I WILL SURVIVE... I izaći ću jača. Iako ću si uzeti pravo da plačem nekoliko dana... Znam da ćete me razumijeti.
Idem sada pokušati zaspati... Kad bih barem mogla prespavati ovaj tjedan... Samo da prođe...
Post je objavljen 12.06.2007. u 00:10 sati.