Nisam se javljala dugo. Događalo se svašta a i ništa. Ja ne znam šta se sa mnom događa. Sritna sam jer imam prijatelje, obitelj... Sve je to super i ja bi tribala bit zadovoljna. Ali moja psiha meni to ne dozvoljava. Sve me izluđuje. Želim patit... Sve ovo mi je previše. Osjećam neku veliku težinu u mojoj duši. Gledam svijet oko sebe i divim se svim ljudima, ali sa nekakvim razočaranjem koliko arogantni mogu bit. Kako je jadno kada ti netko glumi frenda, točnije frendicu, a iza leđa ti zabije nož u leđa. Želi ti zlo, a kad je s tobom smije ti se. Ma gade mi se takvi ljudi i ako netko želi nekome zlo nek mu ne glumi frenda. Jer je užasno kada nakon nekog vremena shvatiš da je to prijeteljstvo bilo iz j***ne koristi. Ma nek o***bu svi takvi od mene. Ali hvala Bogu imam prave prijatelje za koje znam da me neće razočarat. Ljudi razmislite ko su vam pravi prijatelji da se nebi razočarali jer sva ona prijateljska ljubav bi se mogla pretvorit u još veću odvratnost.
Post je objavljen 11.06.2007. u 08:33 sati.