Sanjala sam nekaj... nekaj kaj nisam smela... nekaj kaj mi se ni malo ne sviđa!
Mrzim sanjati jer su moji snovi meni samoj nedostižni!
Zakaj sam to sanjala? Pa to se dogodilo prije pol godine! Zakaj smo bili zamjenili uloge? Zakaj je onaj osječaj bil tak realan da dok sam se zbudila, još me srce "bolelo"?!
Pa to se davno dogodilo i bilo mi je svejedno radi toga, a sad... nakon nekog vremena, pojavi se samo taj jedan jedini san i moje su misli zmešane!
Zakaj sam se ja u snu pitala nekaj kaj je prepametno za san? Zakaj ta osoba u tom snu?
To mi se još nikad nije dogodilo!
Celi dan razmišljam o tom snu... ne pridajem inače pozornost snovima, al ovaj je bil prestrašan i preistinit! Doživjela sam ono kaj sam ja toj osobi napravila - zamjenili smo uloge! I sad imam grižnju savjesti... jel se ta osoba osečala tak strašno kak sam se ja u snu? Ako je... ja bi joj se ispričala... al nemrem... jer je prekasno!
Nemrem izbacit taj san iz glave! San - idi proč, makni se, delaš me nervoznom... ali san ne izlazi iz misli! Mislim na nekaj drugo... san je još uvjek prisutan, misli o snu su još uvjek tu!
Čemu?! Zakaj se sečam takvog sna, a ne nekog lepog... mrzim sanjati...
Post je objavljen 10.06.2007. u 19:51 sati.