da mi je ovo netko pričao neb vjerovala....pre strasno,jadno i ponižavajuce...
bila sam sa bivsim na kavi..sve me nesta u zeludcu steze dok pišem ovo.uglavnom-sinoć smo ja i mala crna bile na tobbaccu i sjedimo mi vani kad ono gospodin pod imenom B se zaveze točno ispred nas i neke dvije zenske u autu s njim....ova jedna je bila katastrofa a druga je bila ok,koliko sam ja uspjela vidjeti bez naočala....of corse,kad treba onda ih ne nosim...:-)
i tako otišli oni,a ja normalno bila sva jadna i tuzna,dovoljno da mi je upropastio vecer,ali nije....bila je i pre dobra...jer. u mom zivotu vec par dana postoji netko drugi,netko dobar,drag i pre sladakkkkkk.joj,pojela bi ga....necu sad o tome...
i mislim si ja: boze kako je jadan,na sta je spao da voza neke kurvice u sutu i slicno..normalno povrijedilo me to i previse ali nisam se dala...dignula sam glavu i pravila se da nije nista ni bilo.ali ipak prava istina je ta da mi je još uvijek do njega stalo i to dosta...ipak mi je on najstariji decko s kojim sam bila u vezi pa sam tu vezu na neki nacin ozbiljno i shacala,i trudila sam se stvarno jako.....a on mi je to vratio kako mi je vratio i na kraju sam ga ostavila...misam imala drugoga izbora,samo sam se patila....i tako se ja pomirila vec nekako sa tim svime i otplakala svoje i otpatila i on danas nakon svega dode do mene doma i pita me hoću s njim na kavu...ja stvarno neznam kako može?kako ima srca? i naravno ja sam se rasplakala ali ne pred njim nego kad sam usla u kucu,a mama je bila samnom cijelo vrijeme..pogodilo me to..ali skupila sam hrabrosti i rekla mu da dode po mene za pola sata dok se sredim jer sam spavala prije toga.....bilo mi je tesko ali nakon svega sto smo zajedno prosli nisam mu mogla reci odjebi i pusti me na miru,ja nisam takva i gotovo,protiv onoga sto osjecam nemogu kao ni bilo tko drugi...postoji u svima nama nesto sto nas vuce natra opet toj osobi...to je tako..nazalost.a uostalom meni je s njim bilo lijepo...
i dosao on po mene i otisli smo u vip....pricali smo o svemu,molio me da se pomirimo da krenemo ispocetka,da mu oprostim ali ja nemogu,nemogu od bijesa koji je u meni stvorio,malo se kasno sjetio...imam i ja svoje ja...mislila sam da necu izdrzat dok budem s njim pricala i da cu se rasplakati...ali nisam bila sam jaka..sve sam mu iskreno rekla...bar za sada ne zelim nikakvu vezu ni nista....a uostalom jedan mali mi se vrti po glavi..zasluzuje i on svoju priliku a ovaj neka ceka...ako mu je stvarno stalo to mu nece biti nikakav problem....bar ja tako mislim.....vrijeme ce pokAZAT SVOJE..
SAD SAM SE ISPUHALA,PA IDEM DALJE SPAVAT....POZDRAV SVIMA..
Post je objavljen 10.06.2007. u 15:45 sati.