Ruši se moj dosadašnji svijet
U meni raste novi planet
Sva bol od maloprije sada luta
Između nevažnosti i ugode na pola puta
Život je oduvijek darežljivi tat
Klaonica snova, nepošten rat
Ne očekujem bogznašto od njega
Uživam premda mi je dosta svega
Neka čudna oluja misli mi guta
Komešanje kaosa, nepoznata ruta
Sve tanji je lanac što me još drži
Sa svim čim se inače rado družim
Jer ljudi samo gledaju kako da nekog ponize
Tukući druge liječe svoje krize
Ne želim bit dio tog prljavog filma
Udaljavam se od svog plemena
Jer ne zanima me ono za čim većina trči
Od nedostatka slobode tamo mi buči
Sanjam samo neke nepovezane misli
Sanjam kako smo se ja i ona ponovno stisli
Sam sebi dovoljan uzjahao sam san
Košmarna noć postaje leptirov dan
U mojoj glavi eksplodirane vizije
Nema mi do moje privatne televizije
Lebdim iznad svojih problema
Na tom putu razočaranja nema
Jer svatko je od nas i Isus i Juda
Trudim se da sretna mi misao ne odvrluda
Ne želim više i neću na svom dokazivanju bazirat sreću
Jer previše je nevolja i onih koji bi me rado gurnuli u vreću
Zavidnika i ljubomornika svih vrsta
Moja odluka je konačna i čvrsta
Nastavljam borbu, ali bez očekivanja i nade
Koji mi samo poraze na srcu sade
Borim se sa samim sobom
Da dođem tamo gdje već jesam jednom nogom
Da budem ono što još nisam
Da s inspiracijom budem prisan
Da zadovoljstvo mi što manje bude
Vezano uz druge ljude
Post je objavljen 08.06.2007. u 15:32 sati.