Volim da kad odem sama u bioskop, od 4 posle podne, na primer, posto niko od ljudi nije hteo da gleda neku rusku slepstik komediju koja se meni gledala. I da nas je u bioskopu cetvoro i da, kada se film zavrsi, naciljam direktno na "kolegu" dijagonalno levo ispred mene... I volim kad prepoznam ono nesto slasno-hedonisticko u njegovom pogledu. I on je odavno odustao od potrebe da svoje prijatelje ubedjuje kako bas taj film treba da gledaju, pa se sada lenjo, samozadovoljno protezze i sprema da izadje u veche (kasna jesen je, i 6 sati i mrak je vec pao). I volim taj trenutak sladostrasnog prepoznavanja, smeshak i klimanje glavom i pomisao "znam, i ti mislis da je ovo bila prava stvar".
I, ma volim film i bioskop...
Post je objavljen 07.06.2007. u 21:09 sati.