Evo opet kod mene kriza.Opet ona stara zaljubljenos.Hvala svima na komentarima i na podršci.Ali jebiga ja nemogu bez njega.Čini se da kod mene nikad izlaza.Kao da me nešto spriječava da ga zaboravim.Danas kad sam bila kod Angele.Sjedila sam pokraj prozora na stolici.Kad sam ga slučajno kroz prozor vidjela pala sam sa stolice.Angela je ostala izbezumljena, a odjedamput se počela smijati.Čini se da nije mogla nikako stati.Izgleda da moje srce pripada samo njemu i nitkome drugome.Više nemogu bez njega živjeti,to se i danas dokazalo opet.Nakon dva sata geografije samo sam izjurila iz razreda i otišla u wc isplakala sam se kao nikad u životu do sada.Angela me tiješila ali sve je bilo neuspiješno.Svaki dan za danom sve mi je teže.Samo pogled da je on s nekim drugim vani i da se s nekim drugim zajebava.Zaboli me oko srca zar sam ga stvarno zavoljela.Jeli moguče da iz čiste zajebancije nešto preraste u ljubav.Dali me voli još???Nikad neču dobiti odgovor,želi li opet biti samnom??Sigurno ne!!!Sad bi svi rekli pa moraš sve gledati sa pozitivne strane.A jebiga koliko se god trudila gledati to sve pozitivno nemogu.Kad znam da to nije stvarnost.Kad znam da on nikad neče biti moj i više ništa neče biti po starom.U njegovom srcu je druga a ja negdje davno izgubljena!!!Čini se da mojim životom vlada samo tuga i nesreča.Kao da mi netko želi najgore.Kažu mi svi ma joj sve to prolazi.E pa meni odavno to ne odlazi kao da je kod mene tuga napravila kuću i nikad ne odlazi.Na mome licu smješak rijetko dolazi skoro nikad.Bez njega moj život nema više smisla...
POSVEČENO:smeđokosom
Post je objavljen 06.06.2007. u 23:12 sati.