Te je noći Michael spokojno ležao u krevetu i razmišljao o sutrašnjem testu.Kapci su mu se sklapali poput teških utega,kad,odjednom,vani,ne tako daleko se začuo jezivi neljudski vrisak.Michael se naglo dignuo iz kreveta i pogledao kroz prozor.Tišina i tama su se nadvijali nad sumornu ulicu punu sjena…
Ujutro su Michaela probudile sirene.Kad se spremio i izašao,preko puta su se znatiželjni susjedi naguravali preko policijske vrpce.Michael nikada neće zaboraviti taj prizor koji je tada vidio.Tijelo unakažene žene je ležalo osakaćeno,bez noge i nekakve crte napravljene nožem u obliku pentagrama na njenom trupu.Michael takvo što još nije vidio ni u najgorim horror-filmovima,a on je jedan od onih koje ni najgori prizori ne mogu užasnuti.Ali ovaj je.Ovaj ga je toliko prepao da mu se noge nisu mogle micati još jedno 30-tak sekundi a srce mu je lupalo tako jako,da ga je mogao čuti kao bubnjanje stotinu bubnjeva u neposrednoj blizini uha.Malo kasnije,kad je igrao košarku sa prijateljima na igralištu,dobio je “napadaj uzbuđenja” i htio je sve ispričati prijateljima.No riječi su mu zapele u grlu kao knedla.Odlučio je šutjeti o tome,pa čak i ne reći to roditeljima,nadajući se da oni to na putu na posao nisu vidjeli.S tim mislima je otišao sa igrališta.Otišao je u knjižnicu pogledati nešto više o tim pentagramima.O njima se govorilo u knjigama o sotonizmu,ali našao je podatak da u većini slučajeva se ta zvijezda ne veže uz štovanje đavla,zapravo skoro uopće ne veže.Kad je izašao iz knjižnice,povjetarac je lagano pirkao,sunčeve zrake su se poigravale sa lišćem na krošnjama obližnjih drveća.U zraku se osjećala jesen kroz miris otpalog lišća i pečenih kestena.Ljudi su se žurili na posao(ne nužno)i pogledavali zabrinuto na sat usput razgovarajući na mobitele.Dok se Michael prepuštao svim tim mirisima,u svoj toj gužvi je ugledao i jednog čudnog čovjeka.Nosio je crni mantel,kakve nose redovnici i preko glave kapuljaču.Vidilo mu se samo lice koje je ugledao na tren.Oči su mu bile crne,no jasno su se mogle vidjeti krvavocrvene žilice,kao da je čovjek bio neispavan.Preko očiju mu je visio jedan crni pramen masne kose.Ispod lijevog oka je imao ožiljak koji je,čini se,nedavno zarastao,jer su se mogle vidjeti male kraste oko rane .Imao je bijelu put kože,a brada mu je bila lagano izbočena.Imao je spuštene jagodice što mu je samo produživalo ionako velike podočnjake.Usta su mu bila razvučena,a usne pune dok je čovjek izgledao kao da se smiješi.Nos mu je bio malen,ali i kratak.Na uhu mu je visila naušnica,no nije uspio razabrati detalje.Cijeli dojam je povećala gusta kozja bradica i blijedo lice.Michael se sledio.Kad je čovjeka drugi put pogledao,on je jednostavno nestao u masi,poput duha.Michaela je uhvatila jeza.Pokušao se pribrati i polako je krenuo kući,gledajući da li ga tko prati.Pomislio je da halucinira od sve te neispavanosti.To ga je donekle umirilo,te je s tim mislima pokucao na kućna vrata.Ubrzo je večerao I napisao zadaću.Najednom,telefon je zazvonio.Pošto je primjetio da se nitko ne javlja,krenuo je prema telefonu.Podigao je slušalicu. ˝Halo?˝
S druge se strane čuo samo muk. ˝Halo?Tko je to?˝
ponovio je Michael,sad već iznerviran,ali i u strahu.S druge strane slušalice je samo čuo usporeno disanje.Nakon još par sekundi taj netko je poklopio,a Michael je bio isprepadan današnjim događajima.Tko je bio onaj čovjek?Što se dogodilo onoj ženi?Tko je zvao na telefon?Michael se potrudio ne razmišljati o tome,ali je sa crnim mislima otišao spavati.Mogao se samo zapitati…Što će biti sutra?
scary,ha?
ova je jedna od mojih priča
nadam se da će vam se svidjeti
pozz!
Post je objavljen 06.06.2007. u 22:06 sati.