Marketing
Leti, leti leti- Kikica
Uh... neka priča krene odavde!!
Kao klinka po cijele dane sam visila na ulici, u prašini ... Trenutke igre znao je prekinuti samo prolaz aviona i skakanje padobranaca!!! Svaki puta bi to bilo kao da ih prvi put vidim... Stalno sam vikala da ću kada narastem skakati i JA!!!
..... Prije nekih 6 godina, jako sam se i psihički ali prije svega fizički iscrpila, te kada sam se oporavila, shvatila sam da imam hrpetinu fobija... Naime, većinu stvari koje sam obožavala sada su mi predstavljale strah!!!
Neke stvari koje sam obožavala a sada ih se užasno bojim-visina, skučeni prostori, krv....
Imam jednoga prijatelja, koji je isto kao i ja kada sam bila klinka ludio kada je vidjeo padobrance!!! No, njegova ljubav prema skakanju je očigleno puno jača od moje pa je on s toga i postao PADOBRANAC!!!
Nedavno sam gledala emisiju o ljudima koji imaju razno razne fobije... Među njima je bila žena koja se boji pasa, i osobe koje su joj pomagale da preboli taj strah krenule su sa štenićima... Znači nešto što je malo i nije opasno...
Zbrojimo sada sve!!!
Moja želja iz djetinjstva+neočekivana fobija+ prijatelj padobranac= (sada svi mislite da ću skakati jelde...) (e nije) SUTRA SAM DOGOVORILA VOŽNJICU IZNAD BOROVA!!! AVIONOM!!!
Ovako... za to znaju jedino Alapača i moj tata, jer znam da bi se svi ostali tome jako protivili... ali Micika mi je nedavno rekao- DAJ UČINI NEŠTO ZA SEBE!!! I ja to sada radim...
Vrijeme je da pobijedim strah... a ispunjavanje želje će malo sačekati, mislim skakanje padobranom... (ipk košta cca 800 kn, a ja studentica, skače se sa instruktorom, a svi koji to žele probati mogu skakati u subotu, jer ako sam dobro shvatila u subotu je nekakav aero miting tu u Borovu!!!)
Uh... Ujutro dolazi Alapača kod mene, krećemo u vožnju negdije oko 14 sati... pa svi vi koji vidite avion u tom periodu a trenutno ste u Borovu -MAŠITE!!!
Neznam samo dali bi pilotu trebala reći da sam fobičar...
Ma neka to ostane kao iznenađenje za gore... Neka bude ludo i nezaboravno!!!
Danas sam ne kreativna.. ali sam zato napeta... jedva čekam da ujutro dođe Alapača....
Eh da... očekujte slike.... Naravno- ukoliko sletimo...
I na kraju.. nadam se da Micika neće večeras na moj blog... Na putu je pa pretpostavljam da će biti preumoran za net, a ujutro kavica, a do 2 sam ja već u zraku!!! Što se manje brine- to bolje!!!
Post je objavljen 06.06.2007. u 19:06 sati.