Čistoća je pola zdravlja, reče Vuk S. Karadžić. Dosada nisam čuo nijednu drugu životinju s prezimenom, ali eto, na Balkanu je sve moguće. Dakle, Jovanka se slepo drži ove izreke. Mislim, postova koliko voliš na ovu temu, zar ne? Malo malo i ja o čišćenju i pranju. Novca, sebe, majica, WC papira. Ima svega. Izuzmemo li činjenicu da u mojoj sobi ima puno paučine jer ne dam da ubijaju pauke (nekako su mi kul ti člankonošci) i ostaci hrane na tanjiru jer baba ne koristi one tablete za suđe već za sve ostalo, hehe, sve je čisto i fino. Ili bar ja tako mislim.
Zamislite, neki dan, upada sestrična u stan i vidi primamljiv ručak u rerni šporeta (Jovanka više koristi rernu kao ostavu za jelo nego što joj služi za pripremanje jela). Opredeli se i pojede. U tom trenutku nekako dolazi deda i pojede svoj deo obroka, opere tanjir i vrati na mesto. Naglašavam, samo se služio vodom. Posle toga dolazi deda i nudi sestričnu kolačima koje ona odbija. Gde je poenta priče? A da. I to da kažem. Pa pošto ju je ponudio kolačima, deda je hteo probati babinih ruku delo i uze zalogaj kolača i pojede, obliže kašiku i vrati je među ostale. Tu je sestrična izgubila apetit. Za ceo dan.
Hehehe, jadnica je uzela svo posuđe i oprala. Kao i sav pribor za jelo. Tada sam ja naišao i sve mi je ispričala.
Oh, kako je lepo bilo živeti u neznanju. Sada svaki dan moram unapred prati suđe.
Nastavak sledi...
Post je objavljen 06.06.2007. u 01:24 sati.