« Vjera nam ne daje iluzije da ćemo biti izuzeti od trpljenja i boli, niti nas navodi na pomisao da bi život bio drama bez zapleta. Vjera nas mnogo više oruža nutarnjom ravnotežom koja nam treba da bismo se suočili s neizbježivim napetostima, opterećenjima i strahovima. «
/I u takvom sam nekakvom sjetnom raspoloženju - ali i sretnom - da moram zapivat. Pa kud puklo!/
Galeb i ja
Lipo mi je, lipo mi je,
Na lažini suvoj ležat,
Na osami blizu mora,
Nad pučinom tebe gledat, a - moj galebe!
Tebe gledat, s tobom letit,
Povrh svega nimat straja,
Pa prkosit svakoj buri,
I neveri ča sve vaja, a - moj galebe!
Ča sve vaja, u svom bisu,
Da i more vrije, pini,
Bit gospodar, usrid svega,
Živo klicat, u visini
U visini, kada sunce,
Bes pristanka nami sije,
I da ništa na tvon nebu,
I na moru bisno nije, e - moj galebe!
Bisno nije, dokle krila,
Tebe nose, kud god želiš,
Pa neveri, oli suncu,
Ti se rugaš, i veseliš!
Na osami, blizu mora,
Dok se sunce, zemlji smije,
Slušan tebe kako klićeš,
Lipo mi je, lipo mi je,
Moj galebe!