Marketing
puž muž, kiša i balončići
Mami su prošli tjedan stigli nalazi i kemoterapija je super obavila svoju zadaću! 
Ostali su samo ožiljci na mjestima gdje je zloća bila!!! 
Najljepša vijest koju sam čula nakon duuuuuugo-dugo vremena!
Prošli kišni vikend bio je drugačiji, pogotovo malom čovjeku. Kiša je lila, a mi se baš spremili van i odlučili uživati u kiši. Taman se malo stišala i kapala, proljetna sitna kišica, a mi uzeli kišobran, Demijan kabanicu, čizmice na noge i veselju nije bilo kraja. Tražili smo najveće lokve, skakao je s guštom po njima, špricao naokolo i glasno se smijao! U travi su se u kratkom roku stvorile hrpetine puževa vinogradara koji su bili, da citiram "tak slatki" da ih je htio uzeti sa sobom doma i napraviti im kućicu. Za to sam ja kriva jer vječno9 skupljam puževe sa puta i stavljam ih u travu da ih neko ne zgazi, isto radim i sa glistama. Znam da je to nekome bljak,no meni je žao tih korisnih životinjica (mislim na gliste
) koje krepavaju na cesti jer su bedaste. Neki dan smo u šalati našli gusjenicu, i njoj smo doma napravili kučicu sa hrpom lišća...i bubamari koja je zalutala na naš prozor. Puž je samo još jedan novi podstanar koji je skoro živio s nama-bez plaćanja najamnime! 
U međuvremenu i još uvijek, aktualan je telefon. Kak i nebi kad gleda na sve strane kako ljudi telefoniraju
, a njegov telefon je svaki kojeg se uhvati. Govornica je najbolja, jer uzme slušalicu i zove mene par metara dalje i priča samnom. često tak razgovara i sa bakom ali preko portofona. A koji su to monolozi (nama) 
kakvi izrazi.. "da, da... jesam ti rekao, ma znaš, ono, budem ti sve ispričao kad se vidimo, a onda ti donesem to i to, kak smo i pričali..."
Muž i ja se znamo poskrivečki cerekati kad čujemo te njegove razgovore, i nije fora kad zna da mu se smijemo i da ga slušamo već kad se ufura u svoj film i priča i priča, pozdravlja.. objašnjava... ma humoristična serija-samo tako! Ti mali klinci su predivni kad neznaju da ih se gleda i sluša, onda se ne krevelje i ne glumataju, već su prave male kopije velikih ljudi.
Jučer je bilo srećom malo bolje vrijeme, pa smo se pozabavili balončićima od sapunice, čak sam i jedan štapić sama napravila da možemo oboje puhati i stvarati te čudesne balone čija se boja preljeva poput duge. Od jučer mi se vrti njegov smijeh po glavi, veselje radi balona koje je stvarao trčanjem (jer još nije usavršio tehniku puhanja koja NJEGA zadovoljava). Ne može puhati puno balona odjednom, pa smo našli tehniku trčanja i mahanja rukom i onda je sve oko njega prepuno tih pjenastih predivnih balončića. Šteta što se tako brzo rasplinu, slićni su ljepom snu koji nestane taman kad počneš uživati... neznam, ali meni se baš sanja, fali mi malo tih ljepih šarenih i sretnih snova
Ostali su samo ožiljci na mjestima gdje je zloća bila!!! Najljepša vijest koju sam čula nakon duuuuuugo-dugo vremena!
Prošli kišni vikend bio je drugačiji, pogotovo malom čovjeku. Kiša je lila, a mi se baš spremili van i odlučili uživati u kiši. Taman se malo stišala i kapala, proljetna sitna kišica, a mi uzeli kišobran, Demijan kabanicu, čizmice na noge i veselju nije bilo kraja. Tražili smo najveće lokve, skakao je s guštom po njima, špricao naokolo i glasno se smijao! U travi su se u kratkom roku stvorile hrpetine puževa vinogradara koji su bili, da citiram "tak slatki" da ih je htio uzeti sa sobom doma i napraviti im kućicu. Za to sam ja kriva jer vječno9 skupljam puževe sa puta i stavljam ih u travu da ih neko ne zgazi, isto radim i sa glistama. Znam da je to nekome bljak,no meni je žao tih korisnih životinjica (mislim na gliste
) koje krepavaju na cesti jer su bedaste. Neki dan smo u šalati našli gusjenicu, i njoj smo doma napravili kučicu sa hrpom lišća...i bubamari koja je zalutala na naš prozor. Puž je samo još jedan novi podstanar koji je skoro živio s nama-bez plaćanja najamnime! U međuvremenu i još uvijek, aktualan je telefon. Kak i nebi kad gleda na sve strane kako ljudi telefoniraju
, a njegov telefon je svaki kojeg se uhvati. Govornica je najbolja, jer uzme slušalicu i zove mene par metara dalje i priča samnom. često tak razgovara i sa bakom ali preko portofona. A koji su to monolozi (nama) kakvi izrazi.. "da, da... jesam ti rekao, ma znaš, ono, budem ti sve ispričao kad se vidimo, a onda ti donesem to i to, kak smo i pričali..."Muž i ja se znamo poskrivečki cerekati kad čujemo te njegove razgovore, i nije fora kad zna da mu se smijemo i da ga slušamo već kad se ufura u svoj film i priča i priča, pozdravlja.. objašnjava... ma humoristična serija-samo tako! Ti mali klinci su predivni kad neznaju da ih se gleda i sluša, onda se ne krevelje i ne glumataju, već su prave male kopije velikih ljudi.
Jučer je bilo srećom malo bolje vrijeme, pa smo se pozabavili balončićima od sapunice, čak sam i jedan štapić sama napravila da možemo oboje puhati i stvarati te čudesne balone čija se boja preljeva poput duge. Od jučer mi se vrti njegov smijeh po glavi, veselje radi balona koje je stvarao trčanjem (jer još nije usavršio tehniku puhanja koja NJEGA zadovoljava). Ne može puhati puno balona odjednom, pa smo našli tehniku trčanja i mahanja rukom i onda je sve oko njega prepuno tih pjenastih predivnih balončića. Šteta što se tako brzo rasplinu, slićni su ljepom snu koji nestane taman kad počneš uživati... neznam, ali meni se baš sanja, fali mi malo tih ljepih šarenih i sretnih snova
Post je objavljen 04.06.2007. u 07:12 sati.