Marketing
Zašto...
Sjedim u svojoj sobi na prozoru. Gledam kroz prozor u kišu koja nemilosrdno pljušti po krovovima kuća i zgrada... Desna noga mi stoji na prozoru obavijena objema rukama, a ljeva visi preko ledenog radijatora. Glava mi je zabačena na okno prozora. Na stolu su razbacane knjige iz matematike i engleskog, pernica je otvorena i iz nje viri papirić. Na njemu piše:
Magda, znaš da si mi
draga, no ja ipak ne razumijem zašto
me toliko voliš... Ja to ne želim
ne da te ne volim, no to mi nije
životni plan... Možemo ostati prijatelji,
ali ja se nikada neću zaljubiti u tebe!!!
Tvoj prijatelj Mislav
Misli mi lutaju po svuda, ali se najviše zaustavljaju na jednoj rečenici: Zašto... Zašto sam baš njega morala izgubiti... Zašto??!!! Jedna suza mi je krenula niz lice, pa druga, pa treća... Plačem. Nisam mislila da hoću. Tako sjedim tamo dugo vrijeme i razmišljam o meni i njemu, sve dok u sobu ne zapuše hladan vjetar sa druge strane. Pogledam šta je, a kad tamo Mislav. Nabacila sam kiseli smješak i okrenula se natrag prema prozoru. Mislav je polako krenuo prema meni. Vidio je iste one razbacane knjige iz matematike i engleskog, te pernicu iz koje viri papirić. Dođe do mene okrene me i vidi onakvu plačljivu te kaže: "Magda, nisam mislio ozbiljno, moraš me razumjeti, molim te!", ja mu se šutke bacim u naručje i zaplačem, misleči da me ipak voli. Tihim glasom mi prozbori:"Volim te!" Ja ga poljubim u obraz i zajedno završimo moju zadaću smijući se. Poslije me naučio neke gluposti za taekwondo, pa možda položim za plavi pojas...
Post je objavljen 03.06.2007. u 15:36 sati.