Jednom kada sam isla kuci sama iz grada, cijelo me vrijeme pratio los prdosjecaj... Jednostavno neznam zasto... Posto se ja jako bojim mraka, svaki najmanji susanj ce me prestrasiti... Toliko sam strasljiva da je cak mama prije par dana isla pred mene iz grada...
I tako je bio jos jedan dosadan vikend predamnom... Sve kao obicno... Izlazak sa frendicama, upoznavanje nekih novih ljudi, cuga... Nesmijem dugo ostat u gradu jer su moji starci jako strogi sta se toga tice, pa sam naravno u 11 morala ici kuci... Al taj me vikend nije bilo briga ocu li zakasniti ili ne, jednostavno sam se opustila... Toliko su me nelili da nisam znala kamo cu sa sobom, pa su me posjeli na neku stolicu kod nekog frenda, kod kojeg sam dosla neznam ni ja kako...
Tamo se tulumarilo od ranih popodnevnih sati pa su u to doba kad sam ja dosla vec svi bili crknuti od umora i cuge i.... Taj frend kod kojeg sam dosla je decko od moje najbolje prijateljice, i pola sam vec drustva poznavala ali nisam bila raspolozena pozdravljati se sa njima... Oko pola 12 je bilo krajnje vrijeme da odem doma, iako nisam bas bila sposobna... Jedan tip se ponudio da me otpelja kuci, ali ja sam ga odbila. Ni sama neznam zasto, jos mi se svida i dugo vremena ga poznajem ali ja sam ga jednostavno odbila i onako nacugana ko glupaca uputila se kuci... Ja sam bila skroz normalna u glavi i znala sam sve sta se dogada oko mene i znala sam sta pricam, cak sam pricala i ono sta sam mislila pa sam i to rekla, inace u normalnom stanju to bi zadrzala za sebe...
Uglavnom uputila sam se kuci kad mi je na cesti stao neki ljubazan gospodin, bas je bio ljubazan, takvog jos nisam vidjela u _ _ _ _ _ _ _!!! Inace tu su svi umnobolesnici.... Otvorio mi je vrata i pruzio ruku da udem u auto... A ja onako nacugana usla... Nisam htijela sa frendom, a idem sa nekim glupim starcem.... Kad sam sijela samo mi se kiselo nasmijao i zakljucao vrata od auta i okrenuo se u suprotnom smijeru od onog kojim sam ja trebala ici kuci.....>>> NASTAVAK SLIJEDI<<<
Post je objavljen 03.06.2007. u 11:03 sati.