Amy: "Ovako, Ivy, prvo što moraš učiniti je zaključati sobu. Tako da oni ne mogu do tebe, ali i da ti ne izlaziš."
Odjurila sam prema vratima i zaključala ih triput.
Ja: "Jesam. Kaj sad?"
Amy: "Sad otvori ormar i uđi u njega."
Wtf?!? Ok, otišla prema ormaru, otvorila ga, ušla (uf koja stiska) i zatvorila vrata ormara.
Amy: "Točno znam kako ti je sad u ormaru. Ha, Ha. Ok, sad opipaj stražnju stranu."
Ja: "Kaj se ti zezaš sa mnom? Kaj tražim?"
Amy: "Tražiš kvaku."
Ja: "Kvaku??? Pa od čega. U ormaru nema vratiju."
Amy: "Samo ti traži."
Opipala sam svaki kutak, kvake nije bilo.
Ja: "Amy, tu nema nikakv..."
Pod rukom sam osjetila nešto kvrgavo. Našla sam kvaku!
Amy: "Vidiš da ima kvake. Sad otvori vrata i izađi iz ormara."
Otvorila sam vrata. Zabljesnula je svjetlost! Bila sam vani, ali ne u našem dvorištu. Sve je bilo prekrito snijegom, a meni, začudo, nije bilo hladno.
Amy: "Sad samo hodaj uz crvene tragove krvi."
Tek sad sam opazila krv na snijegu. Slijedila sam trag.
Ja: "Amy, a kaj uopće ti ljudi žele od nas?"
Amy: "Žele Moć. U našim ogrlicama (obadvije smo nosile jednake ogrlice) nalazi se Moć Tame. Kasnije ćeš doznati sve o tome."
Zakaj je moj život pun iznenađenja? Iznenada je trag u snijegu nestao.
Ja: "Amy, nema više traga. Što ću sad?"
Amy: "Odlično, sad moraš tu stajati dva sata. Onda možeš dalje."
Ja: "Kaj?!? Dva sata? Pa bum se zmrznula."
I tako ja stojim. Pola sata. Jedan sat. Počinjem cvokotati zubima. Jedan i pol sat. Koljena mi klecaju. Jedan sat i 45 minuta:
Ja: "Amy, smijem se prošetat? Zima mi je!!!"
Amy: "Niti slučajno! Moraš mirno stajati na mjestu."
Dva sata! Napokon! Niš se ne događa.
Ja: "Amy, niš se ne događa!"
Amy: "Ha, ha!!! Nasjela si!"
Ja: "Na kaj? Kaj se događa?"
Iza jednog grma izašle su Amy i Lucy. Smijale su se kao lude!
Ja :"Cure...!!! Ubit ću vas!!!"
Tako smo se naganjale po snijegu. Lovila sam ih pola sata. Inače sam ja jako brza, ali stalno su se nekamo skrivale i nisam ih mogla uloviti. Bilo mi je jako vruće.
Bum!
Amy: "Au! Ivy! Lucy!"
Potrčala sam prema Amy. S druge strane je dolazila Lucy.
Lucy: "Amy, što je?"
Ona je uvijek tako brižna.
Amy: "Pala sam! I boli me gležanj."
Lucy: "Daj da vidim."
Lucy se nagnula nad Amy.
Lucy: "Isuse Bože!"
Izgleda da je nekaj loše.
Ja: "Kaj joj je?"
Lucy je dignula glavu. Amy me je pogledala s tužnim izrazom u očima.
Lucy & Amy: "Ha! Opet si nasjela! Nije joj ništa!"
Ja: "Cure!"
Počela sam ih udarati, ali ne jako, iz šale.
Amy: "Idemo natrag, mama će se uskoro vratiti."
Krenule smo natrag prema ormaru. Točno su se vidjeli tragovi kako smo se lovile. Kad smo došle u sobu primjetila sam da nam odjeća nije mokra, a bacale smo se po snijegu.
Ja: "Sad ste mi dužne objašnjenje. Prvo: Otkad mi imamo vrata u ormaru? Drugo: kojoj je palo na pamet tako me uplašiti? Treće: Zakaj ste se urotile protiv mene? Četvrto: Otkad mi možemo pričat u mislima? Peto: Stvarno imamo Moć Tame u ogrlicama?"
Amy: "Nema šestog?"
Ja: "Amy!"
Lucy: "Ovako: Prvo: Ja sam to sve skupa stvorila. Bilo mi je dosadno pa sam nam napravila tajni svijet za igru. Drugo: Objema. Treće: Pa tak, došlo nam je da te malo zezamo. Četvrto: To možete jer ste blizanke, jedne od rijetkih koje to mogu. Peto: Ne. To je jedino kaj je Amy izmislila. Sve ostalo sam ja izmislila."
Ja: "Sad bum ja malo određivala uvjete. Za osvetu."
Lucy: "Pucaj."
Ja: "Ovako. Ja imam nešto malo ljepila. Dat ću vam ga, a vi ćete lijepiti vazu. Ja neću. Osveta."
Amy: "A kak buš nas prisilila na to?"
Ja: "Mami bum rekla…"
Amy: "Dobro. Pristajemo."
Vidite kak ja znam ucjenjivat? Poslala sam Amy dolje po ljepilo, Lucy je izvadila krhotine, a je sam legla na krevet.
Amy: "Evo…"
Donesla je ljepilo. Počele su lijepiti. Sjela sam do njih. Kak su se mučile!
Škljoc! Mummy is at home!
Lucy: "Brzo, sakrijmo vazu!"
Ali bilo je prekasno. Mama je otvorila vrata i rekla:
Mama: "Bok cure! Kaj radite?"
Amy je brzo stala ispred vaze, ja sam legla u krevet, a Lucy nas je počela opravdavati:
Lucy: "Mama! Bok! Mi smo samo…"
Ali nije dovršila rečenicu jer je mama počela vikati:
Mama: "Razbile ste vazu 'Doqerte'! Što ste radile?!?"
Lucy: "Pa… Ovaj…"
Mama: "Bez izvlačenja! Što ste radile?"
Lucy: "Pa… Dodavale smo se. Loptom."
Mama: "Pa koliko sam vam puta rekla da se ne smijete loptati po kući! Brzo to pospremite i pustite Ivy na miru! Ona je bolesna i mora se odmarati!"
Ja: "Ali mama, ja nemam…"
Htjela sam reći 'temperaturu', ali Amy me prekinula:
Amy: "Tiho budi! Onda ćeš morati raditi i nećeš moći ljenčariti i zabavljati se!"
Ček malo. Amy nije otvorila usta. Pa kako sam ju onda čula…? Ah, da, mi...
Lucy: "Pričate telepatski."
Ček malo. Ni ona nije otvorila usta. Kako sam onda nju čula?
Lucy: "I ja mogu pričati s vama kad ste obje u mojoj blizini. A kad smo udaljene, onda se ja ne mogu miješati."
Wow! I ona priča s nama.
Mama: "Što to nemaš, Ivy?"
Obratila mi se začudno blagim glasom.
Ja: "Ovaj… Nemam… Nemam društvo! Dosadno mi je bez njih."
Amy i Lucy su odahnule.
Mama: "To nije važno! Cure, van!"
Istjerala ih je iz sobe, a ja sam ostala sama…
Pogledala sam van. Tamo je bila...
P.S. Znam da je post ogroman, ali imam inspiracije u posljednje vrijeme...
Ne primam više likove!