Naslov nema veze sa postom,ustvari ima,to je pjesma na koju sam totalno „podivljala“..u pozitivnom smislu…Ustvari,shvatila sam nesto jako vazno,mislim da sam napokon shvatila…kako je za srecu potrebno jako malo..i to malo sam upravo dozivjela…Mogu jedino beskrajno zahvaliti curi koja pise blog jedno zrnce pijeska u dinama zivota…Iako sam jucer bila prvi put na njenom blogu…-ako ovo čitaš-procitala sam sve tvoje posteve,a ima ih puno…Prekrasni su…jednostavno su me tako nadahnuli…uvijek sam se samo zalila…na ovo na ono…kad sam nakon svega toga procitanog shvatila…odjednom me zasljepilo…ja sam ustvari jako sretna…kao sto i ti pises…pukla me energija kao nikad do sad…rasplesala sam se kao nikad u zivotu…Naskakala,nasmijala…nisam mogla docekati da napisem novi post…o ovom novom iskustvu…okrecem novu stranicu zivota..od sad cu biti sretna…uvijek i zauvijek…jer sreca je ustvari sve…ti mali trenuci koji se dogode poput ovog koji se dogodio meni…i koji traje…jos jednom hvala ti i na blogu i prekrasnom komentaru..
Netko bi mozda rekao da sam ti ovo mogla napisati u komenztaru…ali jednostavno mi se čini kako je ovaj post vazan…Da prestanem stvarati probleme kojih ustvari nema…I shvatim koliko imam prave sreće…
…kao sto mi je napisala cura s bloga Tina-koja takoder ima stvarno prelijep blog,čudno je to kako se pronađeš u tuđim riječima…Čudno ali istinito…i predivno…Hvala vam…
Post je objavljen 02.06.2007. u 12:17 sati.