Marketing
ludi dan
aka norijada.
Eto, završih i s tim poglavljem mog života. Srednjom školom. Trebalo mi je duga da se smislim što ću i hoću li pisati o tome. Za mene srednja i nije bila nešto posebno, imala sam faze kad mi se stvarno gadilo ući u razred, a nekad mi je bilo super.
Iako kažu od kolijevke pa do groba najljepše je đačko doba, ja jedva čekam faks. Ipak. Vjerojatno jer sma u srednjoj učila i nisam hodala okolo, kao neki koji sad imaju prosjek 2.0.
Ne sudim nikoga po prosjeku, svi znamo da je Einstein pao matematiku, ali ako nisi zainteresiran za ono u školi, trebao bi biti bar za nešto izvan nje. Što nije puna flaša.
Ali, neću pljuvati svoj razred, da me ne bi netko pročiatao, sve u svemu, nije bila katastrofa, i sad jedva čekam faks.
Ako ga upišem.
Trenutno sam u toj fazi. Fazi živčanjenja, uopće ne želim misliti koliko će mi apaurina treabti prije prijemnog.
Kod nas u školi nema brašna i jaja, samo poneki pištoljćić i konfete.
Mi se obučemo i plešemo profesorima, a zgodno je što se tom prilikom možemo indirektno nekima rugati... Iako to rijetko ko radi. Nađemo se ujutro, zagrijemo, Idemo po gradu, fućkamo ko sumanuti, ja par dana poslije nisam mogla normalno slušati...
Od nas 5 maturantskih razreda, jedni su imali one glupe majice ostali su bili adekvatno odjeveni, flintstonsi, pantomimičari i mi pčelice.
Ima i mene na jednoj ili dvije slike, pa tko pogodi, poljubim ga u čelo.
Dečki su se bunili, protiv robe, krila, ticala da bi im na kraju bilo žao. I bježali su od fotića.
Vi sad pogađajte tko je što.
Post je objavljen 01.06.2007. u 17:56 sati.