Ljudi moji, jučer smo bili na molitvenoj zajednici, i Ana je imala predavanje o Chiari Luce, ne znam koliko vam je ona poznata, nije još postala Svetom ali sigurno hoće... Umrla je sa 18 godina od tumora koji joj je pojia cilo tilo, ali do kraja je ostala predana Isusu. To je nešto nevjerojatno, cili njezin život, i ti zadnji miseci borbe u bolnici, a ona je sve podnosila tako mirno, iako ju je bolilo, odbijala je uzimati morfij i slične stvari protiv bolova jer je mislila da tada, kada ne bi osićala bol, ta njezina žrtva ne bi imala smisla, i znala je da ide na bolje misto, da ide k Isusu... Baš se zamisliš nakon takvog nekog potresnog životopisa, i skužiš koliko si ti sam u biti kompliciran i koliko sam sebi kompliciraš život, a koliko ti malo u biti fali do toga da budeš jednostavan. Ta cura nikad u svom životu nije ništa puno za sebe tražila, samo se je davala drugima.. A ja prije dva dana dobila stipendiju i već se mislin što ću si kupiti i što mi sve triba, i onda sam malo zastala i razmislila, i... u biti mi ništa i ne triba, samo koja cigareta je li... Al bez svega se na koncu može, bez svih onih sitnica svakidašnjih za koje mislimo da nikako ne bi mogli bez njih.... Kad bi nastojali tako razmišljati, sigurno nam ne bi puno tribalo do one blažene jednostavnosti... Al san dubokoumna Gospe moja, čudo jedno. I sad mi je misao jedna pobigla, a baš je dobra bila... ma kakvi, prohujala s vihorom... Uglavnom, njezin moto je bio ljubiti sve i svakoga, pa eto ljudi....ljubite....
Post je objavljen 01.06.2007. u 14:34 sati.