Pregled posta

Nema me

Medo, Gospe ti, Ulfuz i tebi, nema me više! Mislim, ima me, ali me nema (na blogu svome). Čitam vaše, komentiram i in taču smo, ali da svoj pišem?!. Ajmeeeeee. Zar nije navedeno dovoljno?

Al ajde, u kratkim crtama, zapravo ono najzanimljivije pa u kolikim god crtama.

The latest news:
počela sam raditi! Još dok je trajala faza čekanja jesam li dobila posao, muke sam mučila vraćajući se stalno na razgovor s vlasnikom; Usred intervjua mi je izletjelo: "Jebi ga", zatim da znam da me nitko neće jer svi traže djevojke s iskustvom i slične nebuloze koje sam onda morala opravdavati s još dodatnih 7 rečenica.
No, sad sam zaposlena- u pizzeriji kao konobarica. Moja smotana strana izbiva na vidjelo. Zapravo, više zamantrana. A čak i u ovom poslu, u kojem se ne zahtijeva neka oveća komunikacija doli preuslužne ljubaznosti tj. uvlačim-ti-se-u-šupak—daj-napojnicu, moja jezičina nesputano dolazi do izražaja: izabrani primjeri: dvojica muškaraca osrednje dobi iz ranog jutra naručuju duple konjak-kole.
Ja, iznenađeno: „Dvije duple konjak-kole? Pa jutro je.“ Dump!
Jedan: „O, što hoš reć? Da smo pijanice?“
(mislim: da), govorim: Ma ne, ispričavam se. Nemojte se ljutiti, prvi mi je dan. Nisam navikla ne komentirati. Opet: dump! Oni se smiju. Dobro. Naručuju oni još jednu turu, a ja razrogačenih očiju velim: Opet?“ (napominjem da je bilo 6 tura, a iduće puteve sam išla pogleda pognutog u neosebujne mi dojke).
Zeznuto je što se crvenim. To me tako nervira. A Gružani su baš nezgodni – stalno zajebavaju. Ne dam se. Ne daj se, Ines, ne daj se godinama, moja Ines.
Odgovaram, a šef se onako smješka iako sam sigurna da bi radije da sam mutava.
Ipak: Osjećam se ponosno jer ću zaraditi svoje pare.

Što još? Aha. Počela sam se kupati (u moru). Odemo s autima. Prošli petak smo bili u Župi…zezancija, glupiranje – to je baš ono mozak na pašu – kad si s 5-6 muških ne možeš nego se samo šprdati.
Vječno s muškima. Počelo mi je biti glupo što ne mogu sinjati nikoga drugog, ali moje bebice su mi jako mile i ne mogu se odvojiti od njih.
No, večeras idem s dobrim ženama s faksa vani. Bebice nisu baš od izlazaka. Više su od lan partija i kina i kupanja.
Svako za nešto – Đina za sve

Bila sam na Korčuli prije dva tjedna na jednoj maturalnoj zabavi – obukla štikle od svoje maturalne i dogodila se repriza od prošle godine - psovala sam ko kočijaš i sutradan dubinski mazala stopala deep reliefom.
Divim se djevojkama koje spretno i nasmiješeno hoduckaju u štikletinama. Vjerujem da je sve stvar prakse i upornosti ?!
Nije da ne bih voljela izgledati elegantnije, ženstvenije i sve to, ali kad mi je neudobno… Možda će mi poudobniti? A? Čisto sumnjam.
Svakako, Vela Luka je stvarno lijepa. Općenito je otok divan, dragi mi ljudi, udat ću se tamo. Šala. Ali su opičeni i zabavljaju se, nisu mrtva puhala.

Imam i ja jednu nezgodu sa zahodom . . .
Jutro. Ide Đina piškiti. Želi , normalno, sjesti na dasku. Sjeda na dasku kad što – kčkčklim p, puf. Glupa plastična daska se odlijepila od wc-a i Đina skupa s njom završila na podu. Bio mi je to popriličan šok jer nisam izjutra, zapravo ne bi ni inače, očekivala slijetanje s wc-a na pod. Morala sam malo očistiti i pod. Od čega? Zamislite.
Baš sam gadna. Nije gadno. No, no, u slučaju da jedete i čitate, a gadljivi ste, nadam se da niste zgađeni iako nije gadno.
Nije smrad.

Umorna sam. Idem malo odspavati. Ovo je samo tako malo da nešto napišem da bude kvazi post i da vi – moji čitatelji (posebno vas, Medo i Ulfuz) možete opet vapiti za novom riječju.








Post je objavljen 31.05.2007. u 18:28 sati.