Marketing
Hehehe vidim da vam se pričice sviđaju ne
, pa evo, ovih dana na mom blogu ponovno će biti objavljen onaj post Romea i Julije, pa čitajte, uživajte, smijte se i komentirajte... Btw ovo mi je vjerojatno zadnji post na ovom blogu pa ne štedite na pitanjima i sličnim glupostima...
(Zavjesa se diže, radnja fabule negdje oko Bosanske Dubice)
ROMEO: (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!
JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari siđe ostaćes bez muda.
ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo ba,
ove prekrasne noći da mi je daš.
JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela,
al' veceras oca m' ne bih smjela.
ROMEO: Skratiću za glavu svakog' nek se zna,
ko te bude im'o prije nego ja.
JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati,
samo sam je tebi spremna dati.
ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć'
ovog puta vjerovaću ti na riječ.
JULIJA: Hajd' sad kući jebem ti sve,
joj vid' kolko je sati! Hajd' čuvaj se!
ROMEO: De barem tol'ko se odvaži,
pa mi je na minut pokaži!
JULIJA: (taman krenu da skine gaće)
Joj bježi eto mi ćaće.
OTAC JULIJIN: Uhljupe jedan opet si doš'o,
kako si samo kroz mine proš'o?!
ROMEO: Nemojte čika Mato,
Julija je moje zlato.
JULIJA (ocu): Ma ja ga uopšte ne znam,
nisam ga zvala, doš'o je sam.
ROMEO: M'rššš ne laži kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.
JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!
JULIJA: Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo jebeš mu mater!
ROMEO: (dade se u paničan bijeg,
brzo k'o metak pobježe uz brijeg)
JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al' bježi,
a htio bi kraj mene da leži.
JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe,
a ovoga ce uhljupa neko zlo da snađe.
ROMEO (viče s brijega): E mangupe, dođi u čarsiju ako smiješ,
da vidim jesi l' spreman da se biješ.
JULIJA (cerekajuci se): Romeo, Romeo odjebi ba,
ako nastaviš tako raniću se ja.
JULIJIN OTAC: Idi kuci bolan Romeo,
dok nisam s tobom asfalt pomeo.
ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.
JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je tražio da mu je dam.
ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli,
šta ima tebe za seks da moli.
JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)
JULIJA: ( K'o fol ozbiljna a u sebi se smije.)
ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe,
dem da nađem trebu za sebe.
JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra,
ako ne dobijem, daću ti sutra.
ROMEO: Ma daj kome hoces sad mi je svejedno,
ne želim više da živim ovako bijedno.
JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac.
Ne želis valjda da umreš k'o djevac ?
(Zadiže majicu pokaza mu grudi,
u Romeu poče želja da se budi)
ROMEO (sav ushićen): O Julija oko moje crno,
ma neka me pogodi puščano zrno.
Eto me k tebi, nemogu više,
iako znam da crno mi se piše.
JULIJA: Dođi dođi, dilbere moj,
da vidim taj buzdovan tvoj.
ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida,
draganu svoju ne gubi iz vida)
(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)
JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!
ROMEO: Hajde,hajde, brže se skidaj!
Ako naiđe ti vikni "Kidaj!"
JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu,
više i ne razmišljajući o svome ocu)
Hajd' da popijemo pa šta god da je,
čula sam da onda duže traje.
ROMEO: Ne trazi čaše,
pićemo iz flaše.
JULIJA: Hajd' ja cu prva prinče moj.
Uh masalla, masalla kol'ki je taj tvoj!
ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu)
Hajd' da pijemo za ljubav našu.
Isprazniše bocu za par minuta,
Julija postade k'o nešto ljuta.
JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli,
al' sad me nešto poče stomak da boli.
ROMEO: A joj meni djevojko bludna,
nećeš valjda reći da si trudna!
JULIJA: Maršš, gluho bilo, stoko jedna,
tvoja su nagađanja tako bijedna.
ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
uh jebote, šta sam ovo popio!?
JULIJA: "Otrov za miševe" evo baš čitam,
nisam prije stigla starog da pitam.
ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.
JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino,
baš mi je izgledalo onako fino.
ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad će ti "mala" ostat tijesna.
JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota,
ne "umoči" ništa za svoga života.
ROMEO: (dopuza do Julije bliže)
Na tebe ce vječno da mi se diže.
To izusti
i dušicu pusti,
a samo je htjeo
da joj ga spusti.
JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen)
Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen.
(Zatvara oči posljednji put)
Znam babo će biti na mene ljut.
---------------------------------------
3 dana poslije:
OFELIJA: Jes' čuo za ono dvoje ?
Baš šteta, onako mladi.
HAMLET: Ma čuo sam bona, neg' se skidaj
dok nema nikog da se nešto radi.*
*dati ili ne dati pitanje je sad....
Post je objavljen 04.10.2007. u 06:35 sati.