Se sjecate posta di san spominjala da se ostavljam tkd-a na par mjeseci? Da nakon tog posta san puno razmisljala sto bi mogla trenirati.. Jedno vrime me uvatilo ludilo da bi mogla kosarku jer ju volim.. No.. Pocela sam citati stranice tkd banije i shvatila koliko mi sve to fali.. Euforicnost pred natjecanje.. Upoznavanje ljudi.. I da.. Odlucila sam! Vracam se tom sportu.. Trebat ce neko vrijeme da se vratim u formu i sva ta cuda no uspiti cu ja :) Ajme jedva cekan! Sigurna san da cu opet imati faza " ajme neda mi se.. bla bla bla" ,ali cu trenirati.. Nije me briga za nista.. Ja volin taj sport.. Da njega nije bilo nebi danas bila dobra sa puno ljudi s kojima sam dobra.. Znate koji je osjecaj dodjete,stanete na tatami ,a vas bodre ljudi.. Tog trena ste samo vi vazni.. Prejebeno.. Onda posli borbe izgubio ili dobio cestitaju ti ako si dao sve od sebe (jednon mi se desilo,ali samo JEDNOM.. da nisan dala sve od sebe).. Bila je to moja borba u pumi.. Puma 2006 ako se nevaram.. I na tom natjecanju u prvoj borbi sam se tako borila.. Toliko da je zenska prekinila borbu jer se bojala da joj je pukla noga..A druga borba.. Bolila su me ledja (tih par miseci imala san problema sa ledjima) i bolile su me noge.. Nisam mogla.. Ne,mogla sam dobiti,ali sam pobacila.. A to prvo misto mi je bilo tako blizu.. No nema veze.. Krecem od pocetka.. Od bilog pojasa.. Kao da nikad nista nije bilo.. Krecem sa osjecajem "ajme majko molim te Boze da polozim za zuti.." itd.. Pojas nije bitan.. Ionako je on tu samo da nan drzi kimono ;) Jedva cekam povratak.. Prvi trening ,ponovno oblacenje kimona za trening.. Jedva cekam!!
Post je objavljen 29.05.2007. u 22:06 sati.