Ljudi moji, ma svi već znate šta se dogodilo, a ja jednostavno neman komentara na to...Užasno..doša san sinoć u 8 ipo skoro sa sela (bila bratu pričest i tako)...doša na msn i čuja ovo...osta san sidit na katrigi i buljija u jednu točku jednih dobrih 15 minuta..nesvjesno..nisan ništa mislija..ništa radija..jednostavno san se isključija...pogodilo me to dosta..i onda još kad san sazna o kome se radi...grozno...stravično..da se nešto takvo može dogodit u ovome gradu...sve san očekiva...ali ovo...otaj je žensku moga ubit...jer se u Hrvatskoj već janput dogodilo ubojstvo na sličan način...ma ne želin niti razmišljat o tome...ali neidu mi u glavu neke stvari...i gade mi se više puste priče koje kolaju gradon...svak priča svoju verziju, ne znaš kome virovat (ja znan kome mogu virovat)...a ono kako jadnu malu razvlače po novinama...bože..pa oni koda ne shvaćaju da samo kaljaju tu jadnu curu...užasno je to šta se dogodilo...a ovo šta mediji rade je još užasnije...po glavi mi se cili dan mota sve to...i pitan se...koja još tragedija može pogodit ovaj kafić...više nemoš ni izać suboton normalno vani, a da ne strahuješ očeš šta dobit u glavu...ili šta gore...ma dosta o tome...možda nije na meni da pišen i govorin o svemu ovome...ali jednostavno...u gradu se tiho čuje...kako se priča o svemu ovome...grad je na neki način utihnija..i još ovo vrime...sve je nekako postalo morbidno..jako morbidno...kad bi iša sada napravit đir po gradu, ima bi osjećaj da hodam po groblju da nema rasvjete...nigdi nikog...ona pojedina osoba koja prođe kao da živi u svome zamišljenom svitu, kao da je odvojena od svega, od stvarnosti...razmišljam...šta se sve mora dogodit da bi se nešto pokrenilo u gradu...obično neka tragedija potakne brojna pitanja...pa će tako i ovo zasigurno...danas se nad šibenikon nadvila velika nevera...zamračilo se sve...more je naglo prominilo boju...ali iman osjećaj da se ponovo sprema neka nevera...stojim na prozoru i gledam u zvonik crkve...oblaci se izmjenjuju...svira mi tužna talijanska pisma...opušta me...razmišljam...puno razmišljam danas cili dan...jer kad je ovako morbidno vrime...tada najbolje funkcioniram...čak iman volje i za učit...bacam pogled na pustu ulicu...gledam kamene ploče...koliko je noga tuda prošlo...te ploče pišu povijest ovoga grada već dugo...kad bi mogle pričati..sigurno bi imale dosta toga zanimljivog za reći...koliko su zla pritrpile dok se po njima gazilo..i sada..kad je kiša napokon došla...ja se pitam...da li je ta kiša dar koji ljudi čekaju več duže vrime..ili je to kazna poslana od boga...kao upozorenje...da se svi skupa malo sredimo...ovo pišen drugi put...malo me zajeb*je sve skupa i tako....ovo bi van bilo sve od mene za sada, dragi moji...svima vama veliki pozz...ja sad polako odlazim...fala svima na komentarima kroz ovaj misec, ja san malo slabiji šta se tiče postova, ali šta ću, previše je obaveza tako da jednostavno ne stignen tako često pisat...pozzz...