Marketing
What is so good in bad what you can't find in good???!
Dakle… Post je inspiriran brojnim događajima…
I jedino kaj sam cijeli dan osjećala bilo je… 'U kaj se ovaj svijet pretvoril…'
Stvarno je nevjerojatno kolko ljudi više gledaju zlo nego dobro. Meni to nikad nije bilo jasno. Čemu gledati loše ako čovjek ima dobro? I zato ja cijeli svoj život pokušavam biti dobra… Gledati dobro… Učiniti neko dobro…
Jer to je ono kaj cijelo vrijeme govorim: pomogneš nekom malo, a sebi puno.
Ima jedna djevojka u školi… U razredu…
Makar svi znaju koja, ne bi pisala ime… Za one koji ipak ne znaju koja.
I ta je cura najnormalnija cura. Dobra. Pametna.
I ustvari tolko lijepih stvari znam o njoj… One stvari koje nitko od ljudi koji ju kritiziraju neznaju.
Naravno, ima mane. Nobody is perfect.
I sad su se neki ljudi našli gledati te mane. A kaj je najveća fora od svega, pol tih mana ona ustvari nema! I oni tu curu uopće ne poznaju!
I naravno, ima tu još jedna cura koju volim najviše na svijetu. Ta cura jako voli gledati mane, ono crno.
Ok. Njezina stvar. Ako je takva, i ako joj ne smeta kaj je takva, ne smeta ni mene. Jer ju volim najviše na svijetu takvu kakva je.
Međutim… To kaj to mene ne dira, ne znači da ne dira neke druge ljude koje time vrijeđa.
A ona druga cura je bila pošteno povrijeđena, a da to ni najmanje nije zaslužila. Makar nitko ne zaslužuje da ga se vrijeđa. A najmanje ona.
A meni je najgore od svega bilo kaj sam ja bila između te dvije cure.
Ni vrit ni mimo.
I ustvari sam ja to sve započela, u želji da pomognem.
Mah. Glupača. Zbunjena i glupa.
Stalno pokušavam pomiriti nekoga… Boboljšati nešto…
Neuspješno...
I mislim si ja… Kaj sam sad?
Ova vrjeđalica živčani na sve strane, a ova povrijeđena plače.
Uvalih u govna samu sebe.
I na kraju je sve nekak završilo, ni sama neznam kak…
I sad ja pričam sa osobom čije mi je mišljenje najvažnije. Mojom majkom sa kojom sam se, btw, pomirila. Ispričala se i sad je sve ok. Prozor mi je otvoreni.
I znači, veli ona meni da to tak ide. Ti pokušavaš nekog izvadit iz govna, i na kraju sam zagaziš u njih.
Hm. Da. Pogotovo ja, jedna ogromna naivčina koja jedino kaj pokušava je mir i ljubav. Moram se malo pogoršati…
I sada ja lijepo zaključih…
Nema toga. Previše je ljudi koji pokušavaju samo govoriti o lošim stvarima. Gledati loše stvari. I stvarno mi nije jasno u čemu je gušt gledati loše, a zaboraviti dobro.
Nejasno bilo, nejasno ostalo.
Ali to ne znači da budem promijenila moj način. Moj način gledanja svijeta…
Take look to the sky…
And weather is soo pretty…
So don't look negative, look just pozzitive side..
And it's just a beautifull day…
Al dobro… Bitno je da meni majka veli da je ponosna na mene. Jer sam i ja na nju.
I tako…
Nikad neću shvatiti ovaj svijet…
Ljude na njemu…
Ljude bez podrške…
Bez tolerancije…
Mah.
Isto tak puno ljudi ne bude shvatilo mene.
Ne zamjeram im.
I na kraju bi pozdravila moj razred… Donu, Tikicu, Dinu, Teu, Stelu itd itd…
Sve jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaako volim… Bez obzira na sve…
Jednoj osobi bi poručila da malo razmisli o ovom postu… Da ponekad malo pogleda dobre strane, a zaboravi loše… Razmisli kaj nekim postupcima radi drugima... Ako je to bilo kojim slučajem moguće. Nadam se da je. I da prije nego krene kritizirati nekoga, pogleda prvo sebe.
Ne zbog mene, nego zbog nje.
Eto tolko od mene…
I onda da zahvalim Pauli na onoj podršci… Znala bude ona…
i da mi vjeruje da joj to nikad ne budem zaboravila. Nikad.
I idemo lijepo… Smile na lišce… Bar preko maturalca…
Ljubim vas sve…:kiss:
Najviše.
Post je objavljen 28.05.2007. u 20:14 sati.