Zapazili smo ga cim je u drustvu s roditeljima stigao i spustio se na drvenu precku pergole.
Tata je malo cvrkutao, a mama se napajala slatkim cvjetnim sokovima. Dok smo se snasli njih dvoje su vec hitali nekamo u susjedstvu. On ih je pokusao pratiti, ali krila nisu slusala.
Umoran valjda od prvog leta, nekako je odskakutao do grana bugenvilije i tamo u caskama cvijeca trazio nektar, ne bi li skupio dovoljno snage (e sad se, po obojanom repicu, vidi da je decko)
i pridruzi se ocu koji ga je brizno cekao i dozivao s obliznjeg stabla!
Post je objavljen 29.05.2007. u 05:10 sati.