Prošli ponedjeljak dva sata iza ponoći. Već sam pisao kako ja živim sam u jednoj velikoj kući na drugoj strani centra, može biti kilometar od zajednice, do mene se prođe dom gdje su djeca, onda plantaže banana s jedne i šuma cedra s druge strane, onda malo eukaliptusa i stiže se do kuće. Nedavno je taj prostor ograđen a u njemu se još nalazi jedna kuća u kojoj su tri učionice. S druge strane su i dalje banane, imamo vlastiti vanjski ulaz a i auto može iz centra proći do nas. Dakle, ponedjeljak dva sata u noći ja đonjam kao veliki kao uvijek sa spavanjem nema nikakvih problema dapače. Kad odjednom neki krikovi ispred mog prozora (da pokušam dočarati uuuuurguarh, grgljguaaaaahgr itd.) panični i viče Nikola Nikola... Kako me prenulo iz tog bebinjeg sna sav sam se streso i naravno prvo mislim najgore. Naslušao sam se dosta tih priča nema misionara koji nema više iskustava s lopovima koji dolaze naoružani, sa mačetama i traže lovu, bilo šta. Sav sam se stresao friško probuđen i mislim Silas, čuvar (u centru ima oko 5 ili 6 čuvara svaku noć, ipak je to 20 hektara posvuda ograđenih zidom a većinom i bodljikavom žicom), dakle mislim Silas je zaspo ekipa je ušla i našla ga blaženog i dobio je po glavi ili gore mačetom i čujem neke korake kako trče i mislim Silas bježi i upozorava me. Muke ti ježeve. Gledam kroz prozor ne vidim ništa. Imam neku cijev vodovodnu kraj kreveta to je dobro. Ništa stojim kraj prozora i čekam, trebali bi već lupati na vrata da otvorim ali reko ne otvaram dok je u meni srce junačko. Kad za pet minuta dolazi Silas pod prozor i objašnjava a sve što razumijem je no probremi no probremi (za Ruanđane je r i l skoro ista stvar, mene zovu Nikora, Mladena su zvali Bradeni itd.). Reko ajde dobro ali i dalje mi nije ništa jasno niti baš svejedno. Često su ti lopine u dogovoru sa čuvarima, imamo sad jednog koji je čuvao kuću od Talijana eno ga u zatvoru pomagao je lopovima. Da ne spominjem da su u Gatengi 2001. ubili jednog Talijana koji je imao lovu za projekte pomoći. Ma mislim neće Silas valjda... I šta sad. Reko ništa idem nazad u krevet i čekam jutro. Legao ja opet mislite da mogu spavati. Eto tako zujim ne palim svjetlo i čujem vani opet korake i Silas priča s nekim. Za par minuta eno trojica. Gledam kroz prozor to su drugi čuvari koji su došli u pomoć valjda. Ja ništa ne trzam. Kad mislim šta ću sad u bedu idem van da vidim šta je šta da radim ionako spavanja nema. Uzeo tu cijev i iza bitke izlazim van i vidim Silasa i dvojicu sad mi objašnjavaju stvar. Ta kuća gdje živim u biti je dvije kuće jednokatnice spojene hodnikom. Došla su navodno dvojica sa baterijama i mačetama. Jedan lopov je htio obiti vrata s druge strane a drugi se sakrio kraj mojih vrata iza zida. Silas je bio u bananama jer mora sve to nadgledati. Kad je došao do kuće vidio je ovog koji se sakrio i ni pet ni šest nego ga nalupao mačetom i počeo kričati i oba lopova su se uplašila i pobjegla. (op.a. Silas ima nekih metar šezdeset i pedesetak kila) Nisam našao ni krvi niti na drugim vratima kvara ali tako objasni čovjek. I pobjegli u banane kasnije su čuvari tražili nisu ništa našli valjda su već negdje preskočili zid. I to je to. Ja napravio malo instant kave i dao im cigareta i tako još malo pričali. Dok sam se vratio u sobu već pet sati još malo i otišao na molitvu.
Eto kasnije ima još nekih teorija da ih je bilo troje, pa da nisu preskočili vrata nego se preko dana sakrili, i šta ti ja znam. Eto ja znam da me probudilo to kričanje neljudsko, da sam čuo kako netko bježi, kad sam izašao van našao sam čuvare. Ali u svakom slučaju eto još jedno iskustvo Afrike. Takve su stvari nažalost ovdje normalne mada vjerujem u zadnje vrijeme malo rjeđe s obzirom na policiju posvuda koja nema pardona i prepune zatvore i za sitnice. Ali no frx no panix idemo dalje kod mene ionako nema ništa za popaliti lova mi je u zajednici kao i avionska karta a drugo nek nose. Alenka je nedavno u Kongu imala i oružani upad u kuću i sve su živo odnijeli samo kod nje je bilo i tih kompjutera i love jer je to kuća od organizacije. Eto dragi prijatelji misija i oni koji će to tek postati dobro stojte kad vam već pričam sve divne anegdotice eto i to je Afrika i to ništa ne znači treba i dalje dolaziti i pomagati ništa se vi ne sekirajte samo dođite!
Post je objavljen 27.05.2007. u 12:15 sati.