Hello. Ponedjeljak. Ne sjećam se. Utorak. Također. Srijeda. Isto. Četvrtka se sjećam. Bila sam dežurna. Ujutro sam zakasnila na bus pa me tata odvezao kasnije u Pž. Otišla do bratića po naušnice i vratila sa nazad kod bake. Onda zvala Petru da se nađemo u Harlekinu. Ona ,naravno, kasnila. Ja sam trebala u školi biti u 13 i 10 a ona mene tad zove da je kod Cesarićeve. Ništa od harlekina. Onda idem i sretnem Adžagu –Bok!-, -Bok!-. I nisam ni jedan put zvonila ranije. Na greškama se uči! Bilo mi je malo dosadno. Zadnja dva sata i nije. Bila mi je mala Anamarija pa smo pričale… Nije mi bio nitko zanimljiv i nije bilo toliko zanimljivo kao prošli put. Petka se malo sjećam. Pisali smo test iz matematike. Od 4 zadatka ja sam riješila 2. Onda nisam htjela predati test pa sam ga cijelog išarala. Dvojku sam pretvorila u labuda, trojku u srce, šesticu u obostranu šesticu, slova sam ukrašavala…ma šta nisam išarala. Bilo mi je jakoooo dosadno. U subotu smo imali vjeronauk. A tu istu subotu sam išla kod Monike na krizmu. On ,umjesto da nam kaže da imamo ujutro vjeronauk, kaže da imamo nakon mise. Bile pobožnosti (krunica) u šest a na to mi se nije dalo ići, pa sam otišla u pola sedam na misu i onda iza toga bio vjeronauk. Neke potvrde nam dijelio pa smo mu to vraćali… Onda (kad sam došla kući) sam se brzo istuširala i kod Monike na krizmu. Ja došla a oni se još nisu ni vratili. Misa počela u šest a trajala do 8. Bila ja tamo sa Monikom i Paulinom. Najela sam se…puf! Toliko je bilo kolača a ja to ništ' nisam mogla jesti. Bila sam puna. Onda smo se išli malo prošetati. Kod Matanovića mali svatovi. Kao da se čovjek ženi. Usput smo sreli i Josipa K. i Filipa K. I et… ja se vratila kući oko dvadeset do dvanaest. U nedjelju ,naravno, na misi ja. Kad sam se vratila bila mi sestrična (ujedno i moja krizmena kuma) i šogor. Pričali smo do četiri. I onda se ne sjećam šta je bilo. Osim da sam se najela kolača od jagoda i otišla spavati. U ponedjeljak sam imala četiri sata. 5. sam išla sa Pejom pjesmicu vježbati jer mi u utorak dolazila komisija. Ja jedanput izrecitirala i ja gotova! Piči Pero u Harlekin!!!!! Bili su: Petra, Monika, Toma, Vulić i Gotal. Mislim da su njih zadnji troje kasnije došli. Mi naručili Cedevitu. Onda došao Vuki i s onim parama od krizme nas častio pićem. Pola njih uzelo pivo a Woofy bambija (bambus). Ja naručila Cedevitu i oni se meni svi smijali. Ha,ha. To je jako smiješno. Zapravo, šta je to tu sad smiješno? Izgleda da su očekivali da naručim pivo ili bambija. Pa nije mi palo na pamet. Idem za dva sata sa svojima u Osijek i moglo bi biti svašta. Dobro, ne baš svašta ali… Odigrali smo milijun partija biljara jer je upravo toliko Vuki imao kovanica od 5 kuna. I onda otišla ja. Upalim mobitel a mama me zvala 4 puta. O šit! Sigurno je skužila da sam ja u Harlekinu pa sam nedostupna. Ja došla do škole nazad a Valentina bila zamjenjivala Tadijala zadnji sat. Ona meni dala dezodorans da se nasprejam da ne smrdim po dimu. Točnije, Harlekinu. Tamo makar i ne pušio smrdiš po dimu. I dobro. Došla ona po mene, otišle mi kući da uzmem majicu kratkih rukava i da napunim mobitel. Rekla sam joj da mi crko mobitel jer mi se ispraznila baterija. Ona kaže meni prije nego što je došla po mene (napisala mi u poruci) da se javim kad završim. I ja njoj pišem kao da mi crkla baterija – Crk bat dod-. Onda ja vidim ili ne kuži šta je ili…ne znam. Pa opet- Dod po ja-.Onda sam joj kasnije objašnjavala poruke. I tak. Skuvala sam se dok sam došla do Osijeka. Išla sam u Osijek da si nađem nešto za krizmu. Našla sam samo suknju i nisam je kupila. Naravno, OBAVEZAN je bio STRESS. Petra mi dala dvjesto kuna da joj kupim tri majice – Doorsi, Metallica i System. Kako su majice zakooooon. Najrađe bi ih si ja uzela. Mama išla sa mnom iz znatiželje da vidi šta je tamo to tako suuuuper. Ja biram majice a ona meni –Ma bit' će joj to preveliko!- i to je ponovila sto puta. Oprostila sam joj zato jer mi je kupila dva bedža. Jedan onako Peppersi goli na njemu a drugi piše samo The Clash. Skupi su im bedževi. Mali deset kuna a u pothodniku kupim veliki za iste pare. I et. Tak je bilo lijepih starki tamo. Ima veći izbor starki nego u Požegi. I onda sam se vratila kući oko deset i pogledala Kućanice a za Seks inspektore sam bila preumorna. Nisam ih mogla dočekati. Ja to volim gledati. Svašta se može naučit iz tog. Smijte se vi koliko oćete. Utorak. Pa kemija i nemam više riječi. Osim što sam dobila jedan iz matematike. Imala sam tri boda od osam. Heh. Nije težak život. Matematika je. Kaže meni Petra- Hiiiii Petra, pa ti si procurila!-. A ja poludila. O jebemu miša pa kak sad? I ja se mola Bogu pod matematikom da me ova ne prozove pred ploču. Ja spustila torbu ispod dupeta i sve je uglavnom bilo okej. Onda me Peja izvukla zadnjih pola sata sa matematike jer mi došla komisija za onu pjesmu Tvoja staza. E ubrzala sam ko da je neko stisnio ffd. Bla, bla. Ja imala onu majicu od H.I.M-a, a dođe meni ova jedna nastavnica – E, imaš super majicu-, ja onako –Hvala-. To sam rekla iz pristojnosti. Inače… I opet, odoše Pero u Harlekin. Bili su : Petra, Monika i Filip. I ja. Jedva smo skupili pet kuna iz Filipovog novčanika za biljar. Kad smo završili on je otišao a nas tri ostale sjedit ko dve tuge. Nismo imale para pa smo promatrale. I ko da smo štedli na riječima. Onda je Monika otišla. Pa smo Petra i ja ostale sjedit ko dve tuge. Bio nam malo Martin ali nije nas nešt puno zabavljo. Mi ko da samo crkle. I onda mi Petra rekla da Adžaga ima curu. Da ga je vidla da se s njom voda za ruku. I nije mi teško palo. Zašto bi ? Život je prekratak za takve stvari kao što je tugovanje za nekim dečkom. Meni je to sve bilo smiješno. Nek' mu je sa srećom. I šta sad? Sad ne znam za koga više da se zanimam. Lijena sam da bi se zanimala za nekog. Sve što radim u ovih par dana je- probudim se idem u školu, tamo nešto trkleljam, dođem iz škole ili odem u Harlekin, spavam, ˝učim˝ ali opet spavam, u pauzama jedem i pijem, gledam tv i spavam. Kad bi to sve sažela na ono što najviše radim jest da samo –jedem i spavam. Uz to još se i debljam. A nemam volje za nekim aktivnostima. Ono, opet ću krenit na rukomet u srednjoj. Sad, ako se to ostvari, bravo ja! Sad nemam volje za ništ. Još da se zanimam za nekog. Dajte mi hrane!!!!!!!!! Dajte mi da jedem!!!!!!! Oću jest!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Nemam dečka već pih! Dugo, dugo. Stvarno, zar ja trebam napisat oglas? Ili su svi dečki mutavi? Ili su svi dečki zauzeti? Šta je svima njima? Eeeeej? Jel ima koji za mene? Buuuuu! Nema. Dobro. Ništa. Sama ja sa sobom. Opet ja. Sama. Ja nisam u depresiji. I da! Nemam žileta pa se više ne režem! Već duuuugo. Bravo ja. Dođem u napast ali nemam ni jednog žileta u kući pa jastuk nastrada. Bijes izlazi iz mene. I da. Znam da se vama ne čitaju moji ˝dugački˝ postovi ali ja to ne mogu skratiti. I onda ja u pola šest išla na vjeronauk. Opet, preskačem pobožnosti. Ja uđem, crkva prazna. Pitam ja časnu oće krizmanici imat vjeronauk ona kaže da su nam pobožnosti ujedno i vjeronauk. O sunce im… Ja morala ići pješke kući. I tamo kod jakšičkog igrališta ja ustopala bus. I on mene odvezao na stanicu u mojoj selendri. Taman sam stigla kad je kiša počela padati. Onda otišla sa svojom sestričnom da si izaberem nešto za krizmu. Tad mi se život zgadio. Vidla sam Joju a on tamo nešto priča (ako se to može nazvati pričom, jer on ko mala beba – aguaguaa-). I priča on a sline mu cure kao veeeliki vodopadi. Fuuuuj! Ovi iz Požege znat će ko je Joja. I ništ. U srijedu. Dobili mi majice (stavit ću vam slike). One, znate, što se dobivaju na kraju osmog razreda. Crvene su i naprijed ima neka slika koja mi je malo bezveze. Iza piše :
Nema nas više
svatko je odabrao svoj put
nema nas više,
a taj put je tako bolan i dug
8 godina duga staza
sada se raspada.
Kako je samo teško reći zbogom
kad znaš da je posljednji put.
U oku suze sjaje, srce boli
od sada su svi naši trenutci
samo uspomene, uspomene
na 8.b…©
Generacija 99./07.
Zauvijek 8.b
Pjesmu je napisala Smoky. I hvala joj! Super mi je što nismo pisali 8.b- the best. To mi ide na živce. Danas sam jela u toj majici pa imam jogurta po njoj. A jesam prase. Naše majice su mi još najbolje od svih što imaju, mislim i od a i c razreda. D razred vald neće imat majice. Ne znam, nisam sigurna. Dali smo i nastavnicima majice i koliko sam skužila nekima su se stvarno sviđale a neki su glumili. Bili smo s Markulinkom u zvečevačkom parku i bilo nam je zakooon. Stvarno je bila super. Ja bila tamo s par dečki i ona došla do nas i s nama se zezala. Puštala nam neke pjesme na mobitelu i tak. Išla s nama do naše stare učiteljice da joj damo majicu i baš je bila zakon. Nakon škole ja trebala ići u Harlekin a meni mama pošalje poruku da joj odzvonim da odemo pogledati nešto za krizmu koju imam 1.6. Jao e, nema nitko za odzvonit. Tek mi kasnije Filip dao a ona stoji pred školom. Meni se nije išlo sad tamo isprobavati ovo ono. Ma daj bježi. Mi otišle u Billu. Pošto sam ja rekla da nam je u frižideru Sahara morala mi je ići kupit nešto da imam za doručke. Zapravo i nije tolika Sahara već ja pola toga ne jedem. Stvarno izmišljam. Ne jedem – paštetu, salamu, dukatelu, kobasicu, šunku, i to ostalo šta imamo. Ja jedino jedem običnog namaza sa kruhom i to je to. To je moj doručak. A kad nema tog, onda jedem suhi kruh. A kad nema kruha onda jedem čokolade. I sad mi je kupila čokolina, voćnog jogurta, majoneze i topljenog sira. Ne znam odakle da krenem. Ja ne zna šta bi drugo jela kad ništa ne jedem. E da, postala sam bulimičarka. Ja se najela u srijedu njoka, ćevapa i miješane salate. I meni se to sve smixalo i meni se želudac dignuo. Kad sam se ja izrigala na sred kuhinje…baaaaa! Ko bulimičarka. Onda me brat zezao da nisam trebala ni jesti. Sad da je on to pojeo to se ne bi tako lako bacilo. Sad ta rigotina od ćevapa i njoka ne vrijedi za jest. Četvrtak. Ne znam šta je bilo. Znam da smo nakon škole išli u Harlekin. Bili su : Gotal, Mauna, Bešla, Filip (Lovro), Vuki, Petra, Monika i ja. Igrali smo biljar pa Petra i Vuki su bili u paru a Filip i ja. Bilo je baš zakon. Pogotovo kad se ovaj vrag naguzi…ili digne majicu. Puf! Bio i Adžaga tamo negdje sjedio. Ne znam je li bio sa curom ili ne. Ja sam se pravila kao da ga nisam skužila. Kad smo završili s biljarom htjeli smo sjesti u Harliu ali nije bilo mjesta pa smo Bešlić, Petra i ja otišli na Starić. Izgubila sam jaknu u Harlekinu. Nije mi ni žao. Svejedno mi je išla na živce. Ubila bi ju. Ali bi ju svejedno htjela natrag. Ne znam jesam vam rekla ali ugradili su nam klime u razrede. Kako je sad dobro… Vratila se kući ja, legla i otišla spavati. U 18h su bile pobožnosti pa sam morala ići na to a iza toga misa i vjeronauk. Prvi puta u životu sam bila na pobožnostima. Morali i roditelji doći na vjeronauk slušati nas kako odgovaramo. Moja mama isto htjela doći ali pošto je vidjela da nema nikoga od roditelja (a svi bili već u crkvi) otišla ona kući. Ma i bolje. Ena i ja smo umirale pod misom. Neka baba iza nas neka Bosanka pa priča –u Dua Svetoga, otpušćamo…-. A što smiješno pjeva…zavija a mi umiremo. Nije me pop ništa pitao. Vjerojatno zato što ni ne zna moje ime. Imali smo malu probu nakon toga i eto. Kad sam se vratila opet sam JELA i otišla na engleski. Berta nije bio pa nije imao ko lagati. I prepisivati. Bilo je zakon na engleskom. Vratila sam se kući, OPET jela i išla spavati. Petak ću vam posebno ispričati jer je poseban dan. Bilo je grozno u školi, što se tiče događaja ne ocjena, nastavnika itd. Kasnije i nije bilo tako grozno. Naprotiv, bilo je super. Ma čitajte sljedeći post. Suck my kiss
Post je objavljen 26.05.2007. u 21:53 sati.