Marketing
hello.....
Bok svima....
samo za početak da više razjasnimo moj identitet.
.. ja nisam 
i to me ne brine nimalo...
evo i mene napokon nakon duuuugo, duuuuuuuugo dana.....svega se dogodilo u tih par dana, on nekih lijepih stvari do onih najtužnijih....
Sad više i ne znam šta ljudi hoće od ovog bloga... ŠTA HOĆETE OD OVOG BLOGA??? 
Ljudima je glupo što netko piše ono što mu se u životu događa, no ja mislim da to uopće nije glupo... glupo je onim osobama koje su s tobom svaki dan i znaju šta se događa ali recimo moja Tanjca ne zna šta se događa pa joj moram pisat...
jel tako Tanjca??
Dobro da ne duljim idem malo opisat taj tjedan:
Ponedjeljak, nemam pojma datum
Šta reći o tom danu.... osim što sam jedva ustala pa skoro zaspala..
.. to mi je najgori dan , uvijek ta jebena praksa ujutro.... još nas tamo iskorištavaju do zla bola... a bar je ovaj put bilo zabavno jer nije bilo one glavne domaćice pa smo svi lijepo slušali glazbu, mislim da su ljudi poludili
od nas... još je k tome Željki ušo enormno velik stršljen u sobu pa je ona jadna vikala po cijelom hodniku da joj je u sobi..... a kad je nadzornica ušla da ga makne nije ga više bilo..... pa smo se svi lijepo smijali Željki.
...e a poslije prakse fino smo otišli na kaficu jednu..... školu ne želim komentirat... izvlačili smo termine za praksu.... htjele smo ja i susjeda imat iste ali na kraju ispalo da nemamo..
.. i još k tome na recepciji sam s jednom čuuudnom curom iz razreda s kojom sam jedva 2 riječi do sad progovorila..... valjda će mi dat da idem popodne.... please ljudi!!!!!
I tak je uglavnom prošo i taj dan......... ne znam više šta da napišem, ne sjećam se više toga dana......
Utorak
Ne znam ni za ovaj dan šta da napišem..... možda da nastavim priču od ponedjeljka- dobijem ja poruku negu bez smisla, nepoznat broj.. pitam ja fino čovjeka jel treba nešt a on mi odgovori ko da sam ga izvrijeđala ne znam kak... sad si ja mislim tko bi to mogo bit... pitam ja njega kak se zove.. odgovori on Ivan.... sad si ja mislim tko je tu lud.... zašto mi se ljavlja s tog broja?? Pa dobro.... za čas dobijem opet poruku a kako se ja zovem.. e tu mi više ništ nije bilo jasno... šta se dešava?? Pitam ja njega jel on mene zajebava.. on će meni kako kad te ni ne poznam....krivi broj, sorry..
Pitam ja njega odakle je-kaže on meni iz novske!!!!!! Kud mene nađe iz Novske... a ja se fino s tatom kladila da ću se udat u Novsku, da budem na drugom kraju od sestre.... sad si ja mislim da je to sudbina nas spojila.... ima tip 17 godina....
Srijeda
Tu sam bila happy
jer u četvrtak idem u zg, tj jučer sam išla...ali isto sam bila tužna jer sam s nekim osobama razgovarala zadnji put u svom životu..
. maturanti su, odlaze........ neki vam, neki tam..... a neki u Zagreb, prokleti Zagreb...zašt mi je tak daleko???? To je to za srijedu..... valjd...
Četvrtak
Tužan dan... trebao bi biti vesel... ali ništa nije veselo kada gubiš voljenu osobu, a ne možeš ništa napravit da ju zadržiš....da još bar na kratko budeš dio njenoga života.... kad čovjek shvati da gubi nešto takvo, želi to zauvijek ostaviti samo za sebe, kako bi svaki dan uživao u takvim stvarima.... pitam se postoji li neka šansa da ja utječem na jedan život, da promijenim nečije mišljenje??hm.........dobro pitanje... jesam li stvarno tako loša osoba da nekoga sputavam u vlastitom uspjehu?? Ne želim biti takva osoba... ja samo hoću najbolje toj osobi, i ako odlazi ja tu ne mogu ništa promijenit......... „ma neka ide do vraga........“
Još ove godine imam dragih ljudi uza se,ali kako ćr biti kada oni odu ne želim ni pomišljat.... ovu godinu trebala sam bolje iskoristit za nešto pa mi sad to pouka da ovu ne čekam sve na gotovo.... bit će teško, jer ipak ostaje mi saznanje da oni svi iduće godine odlaze.... ali baš svi... ostajem sama... sama u tuđem svijetu....
Ako niste skužili ove riječi vjerujte nisam ni jaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Da vam malo i taj Zagreb opišem....
Bili smo u kazalištu... došli mi u Zg u 4 sata, a predstava počinje u pol 8 pa smo imali lufta.... tak sam se fino našetala po Zagrebu.... ušle smo ja i frendica u neki informativni centar i pokrale pola prospekata što su imali, pa mi je torba naglo otežala...... a kasnije smo otišle u trgovački centar i tamo otišle na odjel kozmetike (naravno) i na sebe smo našpricale sve moguće parfeme koji su nam lijepo mirišalo pa smo smrdile poput pokrepalih riba....
morale smo se fino prat da malo manje zaudaramo.... onda smo se tim centrom vozile pokretnim stepenicama cijelo vrijeme, ko neke dvije budale... ljudi si sigurno svašta pomišljali.......
I tak ugl. Prošlo švrljanje... kad smo došli u kazalište-AJME MENI!!!!!!!!!1
Kako tamo zgodan, mlad tip radi.... mišići, jež frizura....aaaaaaaaaaaa....... ovak sam ga nekak gledala :
Još je za vrijeme predstave stajo tam iza mene cijelo vrijeme.... aaaaaa............baš je ccuuttee.... al je skužio kako sam ga gledala cijelo vrijeme i sigurno mu bilo neugodno... dobro da mi nije reko
Ok ovo je stvarno bilo dugačko, već me prsti bole..... a danas se ništa posebno nije dogodilo... nitko nas ništa nije smio pitat u školi jer smo u pol 1 došli kuć..... i tak...
Čujemo se, do idućeg tipkanja, pozzzzzzzzz
Post je objavljen 25.05.2007. u 23:12 sati.