Probudih se jedno jutro, i osjetim u desnom oku,nešto me žulja...
Istom onom u koji me nedavno onako dušmanski ''zviznula'' loptica
na tenisu...
Nisam pridodavao važnosti, i mislio sam kad se umijem isprat će se...
Umio sam se, i ništa, samo me malo peklo oko. Rekoh dobro je, mora peći,
to je normalno...
Tijekom dana meni oko sve crvenije, i sve više peče.
A suze krenule same od sebe. Taj dan sam imao spoj sa curama, i nisam išao
okulisti, mišljah...umri muški...2.dio...
Navečer ispiranje kapima, vodom, motornim uljem,amonijakom, kiselinom...
Nema što nisam prob'o...
Dan drugi... nemereš ti to durat' više...
Hajd' kod očalinka, pa nek' on vidi šta je...
Pogledao on i izvadi dlaku...našao ju je lako.
Kaže al se bijeli na krvavo crvenoj podlozi...
Jeb'se mislim si, lako je tebi zajebavat, ne boli tebe...
I još mi zatvori oko nekim mastima, kapima, i na kraju flasterom...
Tuferom, nema veze. Uglavnom danas dan treći pomalo virim ispod sunčanih
naočala, i tufera, da vam se barem javim...
I tako dragi moji ja u nedjelju odoh do Punice...
Nema smisla ne otići, jer ipak kirvaj je...da se ne naljuti...
Dragi moji neka vam bude bistar vikend...(sad vam namigujem...)
Post je objavljen 25.05.2007. u 10:21 sati.