Marketing
zbogom?
Ležao je na tlu, ljudi su prolazili preko njega, pokraj njega. Krvario je iz glave, ne znam točno odakle, ali vidio sam lokvu krvi kod lijevog uha. Nisam se niti ja sagnuo da vidim kako je, jeli živ, da vidim što se dogodilo, da pomognem... Okrenuo sam mu leđa, htio sam otići, mislio sma u sebi: "To se ne tiče mene..."
Ali začuo sam stenjanje. Okrenem glavu prema tipu na tlu. Drhatim rukama se upro o tlo. Oči su mu još uvijek zatvorene. Skupio je napokon snage u ruke i počeo se ustajati, ruke su drhtale.. Okrenuo sam se prema njemu. Ali smao poradi svoje znatiželje, zanimalo me što je slijedeće - što će se sada dogoditi.
Tip se ustane, pognut naprijed, ruke su beživotno visile dolje, još se malo njihale. Sada su mu noge drhtale, očigledno da nije imao više snage u sebi. Ali zašto se onda trudio, zašto je ustao..? Jedva podigne glavu i otvori desno oko, pogledao je u mene. S prezirom, okom punim mržnje. Namjesti ljutitu facu, kao da mu je dosta svega, kao da me mrzi iz dna svoje duše. Ali ja ga ne poznajem, ne volim taj pogled, ne znam zašto.
Namrštim lice, stisnem šaku i potrčim prema njemu. Zamahnuo sam iz sve snage i udario ga u lice. On se samo sruši na tlo, prvo je udario leđima, a zatim jako glavom o tlo. Opustio se, zatvorio oči, glava mu se nagne na jednu stranu, tijelo potpuno umiri. Mislim da sam vidio suzu, u desnom oku - mislim da je to bilo to. Ali nisam siguran, odmah sam se okrenuo i nastavio svojim putem.
To se mene ne tiče, ne znam tog tipa, ne znam zašto je dolje, ne znam što se dogodilo, ne znam zašto sam to učinio.. Ali začuo sam jecanj, slab:
"Zbogom?..."
Post je objavljen 24.05.2007. u 23:47 sati.