Neki ljudi
u naše živote
ulaze kroz naše srce.
Zadrže se koliko im paše
pa odu.
Neki ljudi
u naše živote
ulaze kroz našu dušu.
Zadrže se koliko im paše
pa odu.
Neki ljudi uđu,
razruju dušu
poput krtica u vrtovima.
Tim tunelima
tada kola nemir
i nikad ne znaš
koliko vremena treba
da duša zaraste.
Neki ljudi ostanu,
ali oni su rijetki.
Neki ljudi ne ulaze.
Neki s razlogom,
a za neke je šteta
što su bili tako plahi.
Ili im možda
nismo dozvolili da uđu?
Post je objavljen 24.05.2007. u 23:29 sati.