Marketing
USPOMENE,USPOMENE........
Da se vratin malo na moje Ciovo. Ovo mi je palo na pamet kad sam čitala komentare.
U moje vrime postajala je specifična igra, samo u Čiovu. Mogla se igrat samo tamo, vidit ćete zašto. I ženama je ulazak u igru bija zabranjen. ( Kod moje Mlaje ovo ne bi prošlo.) Ali zato san guštala gledajuć. Radi bolje ilustracije: stari vatrogasni dom se nalazija na Čiovu, na Madiracin mul, odmah do njih su bili jedriličari. Skupljali su se tu momci. I igra počinje. Vatalo. Lovac broji do deset, a ostali biže priko ceste, do mosta, Lovac za njima. Svi moraju skočit s mosta.
Spasija se oni koji priko puzavice izađe na kraj.
Bilo bi tu svakakvih skokova, na drob, na kosti, na glavu, popet se na ogradu malo radi atrakcije pa izvest neki ludi skok,ili priskočit ogradu iz prve, ono ka kozlića na tjelesnome. Još bi luđe bilo kad bi se vatali ispod mosta, pa kad bi bija veliki kurenat (struja). I još kad bi se poklopilo da brod iz Splita prolazi kroz most. E to smo svi čekali. Nije bilo kućnog reda i mira, UV zraka, sunčanice, pocrvenit ću, izgorit ću. Uz viku i vrisku, svi oko 2 ure u more čekat valove od broda. Kupanja ispod mosta više nema, najviše radi šporkice, a i ova današnja dica više ne znaju šta je gušt.
Post je objavljen 24.05.2007. u 00:03 sati.