Marketing
Mi ne teroristi, mi turisti - orilo se kampom..
Dragi čitaoci i drage čitalice, zarez,
danas je mojem dragom, najdragijem prijatelju rođendan, pa zato, lione, sretan ti rođendan! Nek cijeli svijet zna da si godinu dana stariji! Tako ti i treba kad ne odgovaraš na poruke. A ne odgovaraš vjerojatno zato što si novac za bon zapio negdje u nekoj birtiji tipa "Svrati pa pamti". Da, da, rođendan se proslaviti mora, da, da, znam ja, i ja sam nekoć studirala i rođendane slavila. TO su bili rođendani. Još se sjećam, ko da je jučer bilo. Slušalo se svašta, didžeji su bili svi koji su znali promijeniti CD.. slušao se Crni sneg i tehno i pank i rok rok i.. ah ti dani u mjesecu.. pa smo bili preglasni, pa su nas gospoda iz policije došla posjetiti, a mi djevojke mlade, rasne, plodne, obdarene i oskudno odjevene (bilo je vruće, travanj i sve..) otvorile tvrda vrata i osmijehom (svaka s po jednim) kao iz reklame za Vanish ili sperming.. ovaj, spearmint.. za nekoliko napetih trenutaka otopile ukrućene.. usne ščrbave gospode u plavom.
Pa nooooo dojdite si popiti jednu, aaaajdeeee, jednu putnu, noooo, nebumo viiiišeeeee galamili, stvaaaarnooooo, trep trep grud grud smajl smajl štrc štrc..
Bile smo kajkavska atrakcija u gradu sazdanom od štakavaca i inih Hrvata iz zemlje od milja zvane rvacka. Poslije su nam plavci zvonili samo da nas vide. Ah. Jednom smo nakon bogate cjelonoćne gozbe u sandučiću našle prijeteće pismo. Da, da, dobro ste pročitali, pri-je-te-će-pi-smo (ili pis-mo?). Ali ne, nismo pokleknule! Nikako! Ja nikada. I sami znate da mene to ne jebe. To smo već utvrdili. Lijepo sam ga lektorirala i skoro stavila na oglasnu ploču da se vidi (Dragi anonimni pisaoče..). No, nisam. Nisam si htela sranja delati. Ali ja bi, tako mi ovih zašećerenih jagoda koje upravo jedem. Fine su ko da su prave. Ja ih ubrala. Sad, u vrtu. mmmmmm.. No, kopirala sam to pismo i poraspodjeljivala osobama koje su učinile buku mogućom. U tom pismu (anonimnom, naravno) je pisalo ovako, khm khm (samo malo da nađem papir, tu mi je negdi u ladici..):
"Ako još jednom izvršite teror nad ljudima kakav ste izvršili nočas i rano jutros, svakako ćemo se pobrinuti da ovdje to ne učinite više nikada. Sramota za vas, jer vi ste navodno "studenti", a zapravo ste teroristi." -> 10.4.2003.
I tak..
Kaj da vam velim. Ljudi OČITO izmišljaju. Ma kakav teror, kakva galama, kakvi teroristi. Mi ne teroristi, mi turisti.
Tu rečenicu smo izvikivali jedne ljetne studentske godine u kampu negdi na moru, ne znam gdi, negdi. Bili mi, UPSOS-ovci/ovke, na ljetovanju pa je izbio požar, budili smo ljude i vikali nek se zbude (logično) i nek nekaj da ne zgore ili nekaj kajaznam.. pa smo noć proveli dole na molu ili kak se to već zove. Nas tridesetak osječkih studenata. A šatori i sve ostalo gore u kampu. No, nije izgorjelo jerbo su agilci ugasili požar. Blog ih blagoslovio. Ah, sjećanja. Još je dobro kaj se svega sjećam u ovim godinama jer se ubrzo nebum sjećala ni kak se grudnjak oblači pa bum obezgrudnjačena lelujala po selu svojem malom. Svi će me znat "Dobar dan, MaRija. Dobar dan, MaRija." a nije zbog osmijeha. Jebemu, te reklame su mi tak super da k sebi nemrem dojti kak su mi super. Pogotovo ona s Venišom ili nečim, Pervolom i crnom košuljom i To je moj dečko lala koji komad nešto kako znaš da je oprana Pervolom.. ah, svaki put se strgam na tu reklamu. Kao mnogostruko izvarikirana majica. Imam osjećaj da po meni plazi nekoliko komada svježe uljigavčenih smeđih puževa, gmižu, plaze, ostavljaju ljigav trag.. i mravci.. i svrbe me ruke od onih smešnih listova jagodovih jagodičnih.
I tak..
Slušam sad Porsln od RHČP-a. Po Vuku. Da se uživite u moju priču. Ispred mene je sok od bazge, prekjučer napravljen od ruku moje majke. Moja majka je vrijedna žena. Svašta ona zna. Sok je izvanredan. Sirup, zapravo. No, sirup pomiješan vodom daje sok, ne? Da.
Nemojte me ispravljati Ovo nisi dobro napisala, ovo se ne piše tak, joooj pa kak si mogla napisati bi umjesto bih, pa ne piše se čitalice, kaj znači najdragijem, lalallaa. Svako zašto ima svoje zato, a kod mene i više od jednog. To se već odaaavno zna. Kod mene je svako slovo napisano s razlogom ili s prstom. Prst i ja, frendovi, ruku pod ruku. Pisali. Zajedno.
Idem pročitati kaj sam to nakakakakala gore.
Laku noć, čitaoci i čitalice moje, ljubi vas deda.
Post je objavljen 22.05.2007. u 22:54 sati.