evo jedna pisma:
Prošlo je već sedam danaod zadnje kapi vode,
Polako već gubim nadu bilo bi bolje da sam ostao u
novom sadu.
Pustinjska žegajoš više me mori,
čudni su putovi moje vjere svakoga
dana umire i dio mene.
Za gajbu pive prodao bi bi se sada
papi,bogu,....pa tako sve do vraga!
Suša,suša genijalni lenjin.
Polako već gubim nadu zaboravljam
sve pa i buševu vladu.
Mrak mi polako na oći pada
polako umirem što ću sada!!
Odjedniom nepomićno padam na zemlju,
pogledam sunce i vidim sjenu.
Sve brže pada mi na oći mrak
gubim svjest i tonem u pjesak.
Bila je moja
ja sam bio njen.
Bila je ljepa ja
am bio slijep.
Želio sam da ona
rekla je NEE!
U tom trenutku nestalo
je sve,
uzeo sam pištolj i ubio se!!
Post je objavljen 22.05.2007. u 20:18 sati.