...Ja sam tolerantnija.Prvo,pojam mrznje mi je nepoznat.Znam za osjecaj gadjenja,bukvalno mucnine.
Nazalost,nekad se javlja zelja i za vlastitom odmazdom,ali mrziti ne mogu i zbog toga sam sretna.Kako mogu mrziti citav jedan narod zbog njegovog otpada?Otpada ima u svakom narodu...Kad mi je bilo jako tesko,izmedju ostalih,izraze sucuti uputili su mi Zoka i Milan.Bila sam im zahvalna za sitne suzice sto su im se zacaklile u ocima.Tek nakon izvjesnog vremena slusajuci grupu ljudi kako psuju Srbe sve onako komplet,meni sinu da su i njih dvojica Srbi.Sinulo mi je takodjer da je i onaj noz pod grlom amidze i strine,ona vatra sto je sagorjela nanu,ono zrno sto je ubilo Dzemala,doslo iz ruku nekoga ko se deklarira velikim Srbinom i bori za nekakvu imaginarnu republiku srpsku.Bilo mi je drago sto tada za mene nije bilo bitno sto su Zoka i Milan Srbi nego sto su ljudi,dobri ljudi u zlu vremenu,da im je mozda teze nego meni.Za one gore oni su izdajice svoga naroda,za vecinu dolje,u najmanju ruku sumnjivi...
Post je objavljen 22.05.2007. u 13:44 sati.