"gdje mi je pamet bila, sljepa kraj zdrava oka dva..."
ponekad te tako mrzim.
mrzim te onoliko koliko te volim.
ovog trenutka te tako mrzim.
mrzim onaj osjećaj kad napraviš budalu od mene.
a to radiš često.
ne shvaćam to.
znam to.
ali nije mi jasno.
kolika budala moraš biti da voliš nekog tako bezosjećajnog?
i baš zbog te ljubavi izgubiš masu osoba u životu.
ma nije mi žao šta osjećam za tebe to šta osjećam.
žao mi je šta si sebična.
pa k vragu vidim da ti je SVEJEDNO.
vidim da te boli ona stvarčica za mene.
ali majku mu jedan prokleti pogled bi te ubio, zar ne?
kad sam se ja već dojebala do tta
da tebi naravno nebude hladno.
ehh, baš sam glupa.
sama sebi priznajem to.
e vidiš, te jebene sitnice mene vrijeđaju.
dosta mi je.
uvijek i sa svakim si divna,krasna i prekrasna....
ti naravno ne shvačaš o čemu pričam?
i mislila sam.
znaš šta?
više nije ni bitno.
napravila bi sve za tebe.
ubila bi za tebe, krala bi, otimala i davala.
ali sad je tome došao kraj.
neću ti dopustoit da radiš od mene slona.
previše me vrijeđao svaki tvoj "odjeb".
svaki tvoj efekt ignoriranja.
SAD MI JE SVEJEDNO.
Ignoriraj me.
Glumi.
Zaboravi.
a sve vrijeme sam mislila da si ipak posebna....
očito nisi....
kome glumiš?
kome lažeš?!
Ponosna sam šta sam ti rekla sve šta me mučilo mjesecima.
Ponosna sam jer te uspijevam izbacit iz srca, a to je sve šta si ti ikad željela.
ponosna sam šta te volim onakvu kakva jesi.
ali ne zbog toga šta si ti nego zbog toga šta sam ja u trenucima provedenim sa tobom.
I neznam zašto, ali bijesna sam na tebe.
I dosta mi je lagat samoj sebi i drugima.
Nema smisla.
ni budućnisti.
ni prošlosti.
verbalne rane isto su kao i fizičke, samo što nekrvariš izvana nego iznutra gdje nitko nevidi, nitko ne suosjeća, a gradiš se lažima da ti nije stalo.....
stalo mi je itekako, ali svemu jednom dođe kraj.
KRAJ.
Post je objavljen 30.05.2007. u 01:36 sati.