opet iz početka....i tako sve u krug dok ne krepam negdi u prašini....
mislila sam da je krenulo, ali njet... da se pohvalim, škola mi je danas bila iznenađujuće podnošljiva, ma da sam je zamišljala ne bih je tako zamislila. nekad imam osjećaj da me stvarno netko pazi ...al' onda se desi neka gluparija koja u trenu sruši tu misao....
jutros sam bila sva u k....., sad sam se smirila al' bit ću opet, ćim se vrati....
.....
ovaj post slići na pm....nemam volje ni snage da sve opisujem i izbacujem iz sebe....jedva ćekam dan kad ću se maknuti odavde, da ne moram više slušati, ni gledati, ništa....samo da dišem i postojim....da znam da dišem samo za sebe.....kako oni mogu i pomisliti na to da nastavim svoj život u njihovoj blizini....neznam, možda sam luda i poremećena ali' neke ljude možeš voljeti samo na udaljenosti....
....
ubijam se centimetar po centimetar.....doslovno se uništavam....
fališ mi................
Post je objavljen 21.05.2007. u 19:49 sati.