Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/babl

Marketing

tko pogodi cilj, promaši sve ostalo

U Kopenhagenu sam odsjeo kod Đurđice i Ivana. Nakon nekoliko dana posjetila ih je Birgit Schjoldager, kućna prijateljica, studentica medicine, zgodna djevojka na početku dvadesetih. Njih dvoje su bili okupirani malom djecom i poslom, pa se ponudila da me izvede i provede naokolo, pokaže mi mjesto i kako se u njemu živi i malo se provedemo, pa smo to u više navrata ponovili. Zapravo, prezime joj se vrlo vjerojatno ne piše tako, nego ima u njemu koje od onih danskih slova raspolućenih kosom crtom ili s nekakvim čvrknjama ponad slova.

Drugo ljeto svrate Đurđica i Ivan u Zagreb, nađemo se na kavi i ja nakon nekog vremena, naravski, pitam za Birgit.

Vele, dobro je. I ovo i ono, i onako usput, i KANDIDAT ZA NOBELOVU NAGRADU IZ MEDICINE.

- Kako? - rekoh. - Kandidat za Nobelovu nagradu iz medicine?! - Ne iz književnosti ili za neki tamo idi mi-dođi mi, recimo za mir, nego za nešto tako ozbiljno kao što je medicina!

Ma, vele oni, ne bu je dobila.

- Čekajte! - rekoh. - Pa kako?

Otišla na postdiplomski i tamo je nešto istraživala i otkrila zašto i kako se stvaraju kamenci u bubrezima, što se kod nekih ljudi napravi, a kod drugih ne, što do tada nikome nije bilo jasno, a to bi moglo dovesti do toga čovječanstvo riješi kamenaca u bubrezima, prilično korisno. Time je postala najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu, pri čemu bi bila najmlađa osoba koja je dobila tu nagradu, međutim su onda smudrijali da je ona tako mlada da ima vremena; ako je već tako mlada smislila nešto tako značajno, sigurno će do tokom radnog vijeka smisliti još nešto pa dobiti svoju Nobelovu nagradu, a ima nekih starijih ljudi koji su je već zaslužili, pa ako im se sada ne dodijeli tko zna hoće li doživjeti da im se dodijeli…

- Nepravda! - uzviknuo bi Kalimero. Ni međ' Nobelovim nagradama ni pravice!

Ajoj! - mislio sam. Što ti je čovjek! Jest da sam znao da studira medicinu, ali na pamet mi nije palo da je tako dobra, bila mi je zadnja rupa na svirali da je pitam što radi. Bilo je prečih pitanja. I tako sam provodio večeri i večeri s budućim kandidatom za Nobelovu nagradu misleći naprosto da je simpatična i draga fufa, ljupka, vesela i bistra puca.

No, kad razmislim - što ona zna o meni?

I zapravo, kad zapravo razmislim, to je bilo najbliže što sam u životu stigao do Nobelove nagrade.




Post je objavljen 20.05.2007. u 23:05 sati.