Pregled posta

Pretty boring

Baš sam se probudio u svom malom stančiću, nije mi se dalo ustati iz kreveta a opet mi se nije niti spavalo. Čujem susjede kako viču, tak mi idu na živce da ću poluditi. A tek je bilo 10 sati. Mislim, to bi bilo normalno vrijeme za ustajanje, ali legao sam u 3 sata tako da se baš i nisam nešto jako naspavao, ali je bilo dovoljno.

Rekao sam sam sebi, aaaajde! Tako da sam se „morao“ ustati iz kreveta. Polako idem upaliti televizor da vidim šta ima novoga. Mislim si u sebi danas je nedjelja, totalno neće biti ništa na telki. No, idem nešto pojesti i popiti. Uvijek budem žedan kad se probudim, hehe. I naravno gledam telku i jedem, to je luksuz koji si mogu priuštiti jer živim saaam u svom malom stančiću.

No svejedno, jedem ja tako i šaltam po programima, ali ništa nema ma koliko god puta ja prešao tih 5 programa koliko ih imam. Evo nećega, inspektor Morse. Ju pi ,barem nešto. Pogledam to, reko idem malo surfati možda je na netu nešto zanimljivo. Pogledam poštu, pogledam MSN, čitam šta ima novoga i tako dalje i tako dalje. Usput slušam muziku, naravno jučer sam bio budan do 3 tako da sam uspo izaći malo u grad i kad sam se vratio skinuo sam nešto nove muzike, kako bih nadopunio kućni glazbeni folder.

I to je bilo to. Danas mi se ne da nigdje ići, ništa mi se na da raditi. Nemam pojma šta ću gledati na telki, a niti nemam pojma šta ću raditi na netu. Na MSN-u su bili neki ljudi sa kojima mi se ne da toliko razgovarati i tak da sam pao u depru misleći šta da raaadim ostatak dana. Onda sam si odlučio napraviti kavu, i tako ja grijem vodu na štednjaku kad mi poćne zvoniti mobitel. Naravno ostavio sam vodu da se kuha, reko baš me briga ne prelije ! Javim se na mob, kad ono frendovi me zovu: Ajde s nama na kavu! Joj, a tak mi se ne da nigdje ići već je bilo oko 13 sati, usput, još se nisam obukao, tj. bio sam u kratkim hlaćama i majcu (ovdje je dosta toplo). Odgovorio sam im da ću doći za pola sata, rekli su da će biti na rivi i naravno na kraju rive u najdaljem kafiću (moš' mislit kak mi se da ići tamo).

No dobro, ugasim štednjak, idem se obući i naravno počešljati da nekoga ne bih uplašio kad se pojavim na rivi. Mislim, svi će biti skockani i naravno nositi sunčane naočale iako od sunca nema ni s, a kamoli u. I uspijem se ja obući, čak sam se i požurio kako ne bih kasnio (inače uvijek kasnim, ali ne želim kasniti. Mislim, pokušavam ne kasniti, ali šta se može). Izađem iz stana, zaključam vrata i polako krenem ja (veselo!) na kavu. No tamo sam bio nekih 45 minuta, naravno konobari su ljubazni ubi bože, samo očekuješ da će ti tu kavu baciti u glavu, a još ako ga podsjetiš da ti je zaboravio donesti vodu vidiš onaj njihov prijezir u očima te se konobar veselo požuri (10 min)da ti donese čašu vode. Ono, mislim šta očekuješ za 8 kuna. (prava sitnica za kavu sa mlijekom, a usput još dobiš i vodu, naravno ako konobari nisu nabrijani do bola) A i tako je lijepi pogled na smrdljivu rivu (voda je doslovce zelenožuta, a negdje se nađe i komadić morskog krastavca), punu brodica.

Ajd i to je završilo i odlazim polako doma, još više umoran i putem izbjegavam kineze i francuze koji su okupirali grad. Uđem u svoj stančić, nešto pojedem, upalim komp, upalim muziku i to je to. Opet nemam pojma šta da radim. I onda si počinjem misliti šta drugi ljudi rade kad im je dosadno? Pa… Vjerojatno imaju neke hobije ili se jednostavno odmaraju. To mi se ne da! Hm, hobi. Pa imam li ja neki hobi? Toliko mi je dosadno, a nemam niti hobi. Onda se sjetim, pa imam hobi. Kada negdje odem uvijek pokupim neko kamenje koje mi se svidi. Ali šta mi to vrijedi sada. Evo nekih mojih kamenčića.





I onda odem ja malo na net prosurfati i vidjeti kakve hobije imaju ljudi. Moj Bože ljudi nisu normalni. Evo vam malo slika pa da vidite sa čime se ljudi bave u slobodno vrijeme.


Ovaj je čovjek dosta zanimljiv, lijepo skuplja puške i baš ga briga. Svatko ima svoj hobi i sasvim je normalan


Dobro, ovo je sasvim normalno. Čovjek crta layout-e za blogove. Čist' praktično.


Oooooo, ovo je inače čovjek iz Francuske, koji jednostavno uživa namazati se nekakvom jestivom smjesom. Čist' normalan čovjek. Mislim, pa tko to još ne radi stvarno zaostaje.


Ovoga, ovo je isto tako jedan čovjek (čisto normalan, svakodnevno čovjek). On se namaže isto jednom smjesom i na nju stavi ništa mane negoli pera. Da zalijepi pera na sebe. Jako zanimljivo. Ovo su čist' normalni ljudi.

I tak, na kraju sam zaključio kako imam normalan hobi, kolko' tolko'. Ljudi, ako se još ne mažete sa nekakvom tekućinom ili smjesom, pa šta čekate vidite da je to u trendu. Mislim, ono.
Napišite ako imate nekakav hobi, jer sigurno neću više tražiti na internetu, hehe. Pozdrav od mene !


Post je objavljen 20.05.2007. u 18:00 sati.