Piči mi srce sedam osmina,
u glavi taman kao od vina.
Opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome.
Ne da se ova stara mašina,
cipela cupka sedam osmina,
stihovi klize kao zlatne ribe,
moeto libe..
A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.
Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.
Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Post je objavljen 20.05.2007. u 00:33 sati.