Nije mi ni do cega… Vise ne mogu… Evo priznajen… NEMOGU VISE! Cili ovaj zivot mi nema vise smisla. Slomljen san. Totalno. Kako neke rijeci mogu toliko boljeti i promijeniti ti sve. Obicnih par glupih rijeci… Svijet je okrutan. Nikad… bas nikad ne mozes bit sretan. Ja nikad ni necu… vise san izgubija svaku mogucu nadu za svim sta san se ikad nada.
Gledajte… ja san van bija zaljubljen i jos uvik san. Zaljubija san se bice prije po godine-godinu. Kolko god san puta to pokusa pribolit, pric priko tog i zaboravit… bilo je uzalud. Sustiglo me. I neznan sad sta da van recen. Mozda san glup al sigurno proklinjen Boga sta je ovako. Sta sve mora bit tako okrutno. Ljudi… nisan vec dugo, dugo vrimena plaka ali ovaj put jesan. Plaka san dugo. Sam u tišini. Kad se sitin njenog pogleda i njenog dodira ruke… Kad se sitin onog prijateljskog zagrljaja… Kad se sitin kako je otisla s drugim kroz vrata… Svi sritni radi toga, osim mene… osta san sam. Prebolno… Koji je smisao zivota? Ne postoji ukoliko nema u njemu ljubavi. A mene niko ne voli. Ne mislin na prijatelje… Ne mislin na rodbinu… nego na nesta drugo.
Ja san toj zenskoj reka… napokon san skupija hrabrosti i prizna joj sve. Ne bi nikom pozelija da se neko tako duboko rastuzi kao ja… Nakon sta san cak i odlucija da cu sve napravit da uspijen… nakon nade koja se uspila izgradit u trenutku boli… sve se rusi kao kula od karata. Molim vas da ne govorite da ce bit bolje i da ce naic neka druga. Zato sta san sad stvarno izgubija svaku nadu. Izgubija san svu volju za ovim prokletim zivotom. I nikad nisan tako ozbiljno mislija.
Kad oko sebe gledan sve te puste zaljubljene parove, zacudin se i uvik nanovo rastuzin. Zasto i ja nisan kao drugi. Zasto i ja ne mogu osjetit mali djelic srece? Barem jednom u ovom prokletom zivotu. Al kasno mi je za nadu. Jer sta vise nade iman vise se rastuzin, jer sta se vise trudin zalosniji san. Nemogu vise ovako. Preusrano je sve… Nemogu se vise oslonit na prijatelje, jer nisu prijatelji oni koji mi sad vise mogu pomoc… Ne mogu zaboravit. Jedan moj prijatelj mi stalno govori da zenske zaboravin i da one stvaraju samo probleme. Takve me rijeci ne mogu vise oraspolozit. Ne vise.
Razmisljan o uklanjanju bloga. Jer mi je svega priko glave. Ne da mi se ostavljat komentare. Nije to za mene.
Ljudi moji zelin van sricu koju ja neman…
Post je objavljen 18.05.2007. u 16:52 sati.