Danas je jedan poseban dan. Izokrenut naopačke. Kao i uvijek. Mislim da sam se zaljubila u naj frenda. Samo kaj on toga još nije svijestan jer mu ja nisam nikada dala do znanja da je tako. Jedva čekam da ga ponovo vidim. Sviđa mi se to kaj nije odavde iz zaboka u biti nije čak ni iz naše županije. To mi je super kaj nitko ni ne zna za njega. Pa čak ni naj frendovi ni starci. Dobro sad znate. Al ne sve. I ne očekujte da ću vam reći. On mi je stvarno super jer me razumije a i slični smo. Imamo iste zanimacija, slušamo istu glazbu, rekla bi da smo blizanci. Rekla sam da mislim da sam se zaljubila jer znam taj feeling. Uhvati te neka pozitivna panika kad ti pošalje poruku ili ako ti se javi na bilo koji način. I voliš ga svaki dan. Hehehhe čudna rečenica. Možda sam našla srodnu dušu,a možda i nisam. Moram vidjeti hoće li taj osjećaj ostati u srcu ili će ko i ostali pobjeći van pa će se Marina vratiti svom uobičajenom životu. (tras, bum , ubij) HEehheheh nejde mi danas. Kad velim da mi nejde onda mi stvarno nejde. Hahaha pazi ovo: Danas sam išla malo popodne odspavati i probudim se negdje oko pet, rastežem se, zijavnem i uhvati me panika: "Jebote pa ja nisam išla ne engleski, fuck što sam sad?!" A zaboravila sam da je četvrtak jer inače imamo eng. nulti sat petkom. Uopće mi nije jasno kako sam ja u svojoj glavi stvorila da je danas petak i da moram na engleski.... Jezivo. Isto tak sanjam neke gluposti da uopće ne znam kako su se samo stvorile. Sve je to u mojoj glavi. Još samo fali da počnem čuti neke glasove onda stvarno sam za Vrapče... A i ovaj komp me zeza danas mi je nebrojeno puta krepao... Hahahha. I tak... A možda je to ljubav? Neeeeeeee......... ne vjerujem. Nisu to takvi simptomi. Možda me nešto proganja, a ja to ne želim priznati. (Zijev) spava mi se... ponovo. Ne želim spavati. Želim ... želim da se nešto dogodi. Tako je sve monotono. Mrzim statičnost. Nešto se mora dogoditi, nekaj mora biti. A tako sam umorna... a želim da se nešto događa. Ah pišem bezmislice.... E,da idem u Sisak na natjecanje... light contact... pobrat ću batine. Ne osjećam se spremnom za šoru. Vjerojatno ću ići do -50 kg. jaj najveća konkurencija. Baš sam se jučer vagala i mjerila. Imam 47 kg i visoka sam 170 cm. Bolesno al kaj ćeš. Ah moram se malo razgibat. Da ne bi bilo ozljeda. Ništa... ne znam više što da pišem... Izgubila sam inspiraciju za pisanje... treba me nešto motivirati... ne znam što. Ja se samo nadam da će se nešto događati ovaj vikend, bar nešto malo... da imam o čemu piasti .. a do tada... viđenja Do!
Post je objavljen 17.05.2007. u 21:28 sati.