Marketing
Etikete
Činjenica: Ljudi su skloni gluposti.
Činjenica: Ljudi su skloni predrasudama.
Sjedila sam jednom na kavi s frendicom i njenim novim dečkom. Kroz priču dotakli smo se nezaobilazne teme među nama srednjoškolcima (uskoro bivšim) - škole. Pitao me s koliko prolazim, na što sam mu odgovorila da sam vrlo dobar učenik. Ne znam zašto, ali na taj je odgovor izbečio oči i priupitao:
ON: "Ti prolaziš s 4?!?"
JA: (zatečena glupom reakcijom) "Da, zašto je to čudno?"
ON: "Pa ovako po izgledu, stilu oblačenja sam mislio... Da si neki loš učenik..."
Nadam se da ne trebam napominjati kako se nisam udostojila odgovoriti na ovu izjavu. Iskreno, nisam s njim više ni pričala, osim što sam ga pozdravila na odlasku.
Zašto ljudi imaju bedastu sklonost trpanja ljudi u koševe temeljenu samo na nečijem izgledu?
Svaka osoba ima određene sklonosti i afinitete. U skladu s time se većina i oblači, izgrađuje vlastiti stil. Smatram da svatko ima pravo izgledati kako god hoće, to je osnovno ljudsko pravo. Ali ono što mi nije jasno je to zašto bi nečiji vanjski izgled trebao opisivati njegov karakter. Zar možete iskreno reći da ste upoznali neku osobu i na temelju njegovog stila oblačenja, frizure i vrsti glazbe koju sluša procjenili kakva je osoba? Čisto sumnjam.
Zar je svaka osoba koja se oblači u crno i sluša Satyricon sotonist koji se noću šeta po groblju, a hobi mu je klanje pilića? Zar je svaka osoba koja se oblači kao panker i sluša Clash nužno komunjara ili nacist koji je uz to i propalitet? Zar je svaka plavuša koja se oblači u Barbie stilu priglupa sponzoruša koja nema ni pola mozga u glavi? Zar je... Ma dobro, skužili ste (nadam se).
Mrzim takvo etiketiranje. Evo, slično tome bi bilo sljedeće - da kažemo da nečije ime ocrtava njegovu osobnost (što nema veze s mozgom); po toj bi logici svaka Vedrana trebala biti nasmijana i vedra cura puna optimizma, Gordana bi trebala biti ponosna... A svi znamo da to nije tako. Prema tome, kakva je razlika u istom pitanju samo vezano uz nečiju pojavu?
Znam tzv. pankere, metalce i ostali "šljam", kako ih neki vole nazivati, koji su odlični učenici i totalno pozitivne osobe. Znam ljude koji izgledaju "normalno", po nekoj glupoj logici, koji su ponavljali razred 15 puta i prodali bi vlastitu mamu u bijelo roblje.
Meni su profesori u školi znali srat zbog pierceva i frizure dok sam imala irokezicu, jer je po njima to značilo da sam neki propalitet koji nije sposoban završiti 2 razreda osnovne škole. Tako da mi je trebalo dvostruko više dokazivanja nego ostatku ekipe iz razreda kako bih im dokazala da i ja mogu marljivo učiti. Na praxi u bolnici mi je jedna profka srala da moram poskidati pierceve sa sebe jer kao "Što će jadni bolesnici reći kad te vide?!"... Ma molim te... Na kraju se ispostavilo da nisam ništa manje vrijedan radnik od ostalih.
Ne znam odakle je sve to počelo, takav način diskriminacije, ali da nađem odgovornu osobu, šutnula bih ju nogom u guzicu.
A za kraj ću postaviti vama pitanje: sudite li i vi knjigu po njenim koricama?
Post je objavljen 17.05.2007. u 14:33 sati.