Red je da malo pišen i o domaćin teman. Pogotovo o Njezinome Veličanstvu. Kad smo malo došli sebi, ča od putešestvija, ča od Vinkinoga pregleda za alergiju i bolnice koja sve više podsjeća na oni stari crtani roman Alan Ford, tribalo je i malo, kako su ono stari latini govorili CARPE DIEM, ili ča bi moderni glupi Amerikanci rekli QUALITY TIME, ča bi se onako pjesnički oslobođeno moglo privest ka PAMETNO POTROŠENO VRIME.
I da ne palamudin sad i na stranin jeziciman, tako je bilo lipo vrime vanka, ni privruće ni prifriško, taman za malo se prošetat po suncu, pogotovo sad, kad me je Vinka pitala: Tata, a zašto ti više ne prdi auto?g>
Dunkve, prominija san auspuh, malo mi je bija izgnjijala cila grana, a lonac nimalo. Pa budi pametan! Četristo kun za cilu granu od inoxa, sa radon, i svršila Mare zavit, rekli bi naši stari. Ali nije ...
Vraća san se iz meštra (Trogir) autobuson doma, i sta san deset metri dalje u ladovinu dokle dođe bus, pa me odma proglasilo autostoperon. Ča ti je naš svit ...
Ali baš me briga. Auto, kako je rekla Vinkica, više ne prdi, i mogu sad poć di me volja brez da mi napuni glavu. Auspuh, mislin ...
I tako smo mi krenili malo na zapad ... prva štacija Solin, Gospe od Otoka ... Tribalo je poć opet cilu ceremoniju, provjerit je li labudi spavaju (striko Neven i teta Senija?) pa onda potrošit cili smoki na patke, a tu i tamo ga ugrabi i koji domaći, da ne rečen ... rebac, a ča ste mislili da ču reč?
Jedna je patka doletila lipo sa drugega kraja jezerca kad je vidila da se dili smoki, i kad bi jon ga bacila Vinka, ne bi pa na pod, dočekala bi ga u zraku ... samo ča nije zalajala , ali se baš i ne voli slikavat, utekla je dokle san se mašija za aparat ...
A kome se ne bi otvorija apetit kad vidi tako beštije da slako mumaju, pa je i Vinka, za divno čudo, tržila sama papat, ča smo mi naravno, nakon prvoga šoka, spremno realizirali ...
... još se zlamenjijen ono u smislu ča je reč da je pitala jist?, pa san prova objasnit Zakonitoj da je mala (...nisan ja više mala, ja san sad velika ...) vidila od beštij kako jidu pa jon došlo, na što me je moja Najdraža poslala u materinu da ča je zajebajen ... Valjda će jednon i ona naučit ono o institutu osobnoga primjera ...
Nakon hranjenja, i potla ča je nestalo smokija, krenili smo dalje ... na tu famoznu Rivu. Koliko se tega napisalo ove dane o njoj, tili smo se i sami uvjerit ča i kako to izgleda ...
Prvi utisak je .... ludilo. Lipo, čisto, pari duplo veći prostor vengo prije ...
Ka da je ko vazeja veliki bruškin olitiga četku, pa dobro opra cilu Rivu ...
Doduše, kako je reka jedan slučajni prolaznik, mogli su to i jeftinije napravit ... mislin oprat Rivu, je li ...
... uz malu ogradu: bija san po danu. Kako to sve triba izgledat po noći, to tek triba vidit. Pogotovo ovu rasvjetu od LED dioda, baš me zanima kako će to sve figurat uvečer.
A tende, odnosno nosači?
Paaaa, onako, na prvi šuc, figuraju, a od čega su napravljeni, nisan in virija u domovnicu.
Ako ne ništa, bar su lipe za vidit, a ne ka dosad da je svaki proizvođač od pivi jema pik na Rivu meknit svoju reklamu. Ipak ovo NIJE Las Vegas, ma koliko mi šutjeli o tome ...
Iako, ako ćemo tirat mak na konac, i potizat zle jezike za STATIKU, da su napravljeni od TITANA (vidi Valenciju, novi porat) bili bi barenko za duplo tanji, i samin tin i manje vidljivi ...
Doduše, titan je i bija predviđen u projektu, biće zato ovo sve i MAŠO koštalo jerbo je dotični materijal skup ka sv. Petra kajgana, a pošto se je u međuvremenu odustalo od titana u korist čelika, razlika u cijeni, koja sigurno nije mala, najvjerojatnije je išla u dobrotvorne svrhe ...
Eto, za šentade van mogu potvrdit iz prve guz .. ovi, iz prve ruke da su ugodne za sidit i meni bar lipe za vidit, a ka ča vidite, ni Nji Dvi se nisu bunile, dapače, manja je dobila balun, a velika sladoled ...
Eto, po stopedesetiprvi put, dovidova, i zdravi mi i veseli a i debeli bili ...
Post je objavljen 17.05.2007. u 15:00 sati.