Vrlo važan faktor između mene i njih dvi je povjerenje odnosno nelaganje. Priko nekih stvari puno lakše priđen samo da mi ne lažu. Znači, čim uđu na vrata , ocjene i sve ono šta triban znat. Ako idu vanka, di će i s kim će, di su bile. Jer ja ionako sve doznam (o mantanju san pisala).
Evo šta se dogodilo jutros. Iden ja doma i kraj pošte, par prijateljica od moje Mlaje, pa iza još njih par i na sami kantun moja Mlaja sa povečon ekipon. Aha........
- Mama, picali smo dvi ure razrednika!
Ja stanen, pogledan i vidin čudne poglede. Nato jedna cura dobaci:
-Mlaja, ajme je li ti ovo mater?
-Svi smo picali........
Po ovome vidin da in je bilo čudno šta je ona to meni rekla, (zna da će gore proć ako slaže).
E sad najbolje od svega. Kad je došla doma rekla mi je da sutra moran u školu na informacije, pozva nas razrednik. Prvi put u 10 godina njenog školovanja zove me u školu na peglanje. A najtragičnije od svega pozvalo je samo nas trinaest, roditelje odličnih učenika.
Ma nije da ih ja branim i opravdavam to njihovo picavanje, ali triba je onda pozvat cili razred. Nego će sad pilat nas a one problematične će opet poštedit. Volila bi da je Pomorac doma pa da njega pošaljem na pranje mozga. Inače on je jedan jedini put bija u školu i to kad je njima dvima bija satanak istovremeno.
Post je objavljen 17.05.2007. u 07:03 sati.