Ovih dana sam u žurbi... Sad će ispiti, učenje, učenje, a meni se neda. Stalno mi je nešto drugo na pameti. Nikako da se skoncentriram na bitne stvari.
A neki mi stalno i smetaju u mojim aktivnostima. Naprimjer, jedna moja jako "draga" prijateljica. Bile smo posvađane duže od pola godine. I meni je sve bilo super. Bez nje. Jer je inaće jako naporna, često iskrivljava moje rečenice (blago rečeno), te kao svi normalni ljudi ne prihvaća NE kao odgovor. Baš su ovo bili lijepih par mjeseci. Ali onda je moja ekipa shvatila kakva im je "dobra" prijateljica, i svi su se posvađali s njom, i to na vrlo okrutan način. I naravno, moja prijateljica se pokunjeno vratila meni jer nema više nikog drugog. Prvih par dana je to čak i funkcioniralo, nije bilo neke prisnosti ni povjeravanja, no onda je ona opet pokazala svoju drugu stranu. Onu upornu, zapravo vrlo napornu, tračljivu i, naravno, svoju potrebu da kaže sve na taj način da ona bude jadna mala nevina curica koja nikom ništa nije skrivila. Tako je teško kad ljudi čine gluposti i ne shvaćaju koliku štetu rade drugima. Tako ja sad moram primat pozive par put na dan od svoje prijateljice koja ne može shvatit da ja želim otići sama u grad posjetit svog dečka, ili da moram učiti, jer bi ona došla do mene "samo na sat vremena". Ma da, pa kaj je to za osobu koja si je već isplanirala dan bez nje, zar ne? Joj, nadam se da nisam jako okrutna.
Post je objavljen 16.05.2007. u 17:28 sati.